Veliko bravo za ovog tatu: Od smetlišta deci napravio raj

– Stvorili smo jedan naš mali čudni Svet prirode i preneli u njega delić flore i faune, sa gotovo svim elementima koji tu prirodu sačinjavaju, uključujući i mikro klimu. Mi smo ga izgradili i poklonili svima, baš svima, samim tim i vi ste uvek dobrodošli u naš mali čudni Svet, u Svet Avatara, u kome se od prvoga dana nalaze gotovo sve naše komšije, uključujući i sve “dežurne tužibaba i dušebrižnike – kaže Miroslav.

Uz dobru volju i naporan rad sve je moguće

Baštu smo počeli da radimo 2012. godine, grubi radovi trajali su dva meseca, a nakon toga je usledilo pripremanje zemljišta i postavljanje trave u busenu, paralelno sa tim sadio sam prvo manje, a nakon toga i veće rastinje, koje sam nastojao da prilagodim i uskladim sa već dva postojeća i dominantna drveća, to su jedna novogodišnja jelka, koju sam sa busenom zasadio pre 24 godine, nešto nakon što smo se uselili u zgradu i jedna  stara smokva koju sam zasadio pre 23 godine, tačnije onog dana kada sam sa svojom familijom otišao da živim u Australiju, u kojoj smo ostali 11 godina.

“Izraslo” je i jezerce

Trenutno u našoj maloj bašti imamo preko 130 vrsta biljaka, uglavnom su sve označene malim tablama, na kojima se nalaze njihova imena, tako da bi dečica znala o kojim biljkama i drveću se radi. Imamo i nekoliko egzotičnih prmeraka, kao što je već spomenuta primorska smokva, zatim zimska magnolija, viburnum, španske azaleje, bambus, japanski javor, pinus, kivi, bogumilu, pet vrsta klementisa, tridesetak bonsai formi, zatim su tu lavanda, smilje, ruzmarin, žalfija, jagorčevina, kukurek, nana, majčina dušica, origano, medovina i mnoge druge vrste – ponosno priča Mlinar.

Na kraju, napravili su i veliki kavez za sve njihove kućne ljubimce, da bi preko noći i za vreme zime imali udoban i bezbedan smeštaj, a iznad toga se nalazi i kućica za decu, nešto nalik kućici na drvetu.
 Sadnja nije laka ali je zabavna

– Dečica je nazivaju “Baza” i ona je njihovo omiljeno sastajalište i skrovište od svega i svačega, gde čak ponekad rade i domaće zadatke. Napravili smo i deo za vežbanje, sa svim neophodnim spravama za jednu mini teretanu, kao i deo za penzionere, gde oni igraju šah i ostale društvene igre, a postavili smo i pet parkovskih klupa za odmor i relaksaciju. Da ne bude neke zabune, ni od koga nismo dobili nikakav novac, sve smo uradili sami ja i dečica, uložili smo mnogo vremena, truda, emergije i nadasve ljubavi, a novac u svemu tome nije bitan, bez obzira što se bez njega nije moglo uraditi mnogo toga, jer novac je samo parče papira, a sve ovo što smo uradili je parče duše – zaključuje on.

Stigle su i klupe

A što se tiče dečijih ljubimaca, to je već pravi mali zoo vrt.

– Deca trenutno imaju dva patuljasta zeca, pet ruskih dvoćubih dobošara (otkriću vam tajnu, prvi par golubova dobio sam od ruskog predsednika Putina, nakon njegove prve posete Beogradu i Marakani, uz posredovanje bivšeg ambasadora Konjuzina), imamo par belih gugutki (Kumrija), tri šumske kornjače, dva velika i tri mala šumska ježa, a važno je da napomenem i to da svi oni žive na slobodi i u otvorenom prostoru.

I ptice su našle svoje mesto

– U fontani imamo preko 200 riba, od toga pedesetak japanskih Koi šarana, naše domaće autohtone vrste, šarana, babuške, crvenperke, sunčice, peša i kedere. Imali smo i ukrasne svilene japanske kokice, prepelice, srebrne fazane, dijamantske australijske galebiće, zebice, takođe smo othranili dve sove ušare, kojima su loši (ne)ljudi još kao bebama ubili roditelje i nakon toga smo ih poklonili beogradskom ZOO vrtu, gde već imaju i čukununuke, nakon toga smo othranili i siroče sive vrane, kome su deca dala ime Muja, koji je u međuvremenu postao pravi lepotan, a ove godine je u baštu doveo i izabranicu svoga srca, prošle godine smo othranili i mladunče sokola Vetruške i ovog proleća ga uspešno pustili na slobodu – dodaje tata Miroslav.

Raj za oči, telo i dušu

Uz sve to zbrinuli smo i negovali veliki broj povređenih i ranjenih životinjica i ptica, a za hladne zimske dane napravili smo hranilice, gde se samo prošle zime hranila jedna prava mala kolonija velikih i malih senica, njih oko pedesetak, a vrabce i golubove da i ne spominjemo. Postavili smo 24 kućice za gneždenje manjih ptica, tako da smo do sada imali dva gnezda slavuja, jedno gnezdo crvenrepke, na velikoj jeli gnezdo divlje gugutke, poznate pod imenom golub Grivar, četiri gnezda gradskih golubova (divljaka) – kaže na kraju.