U Srbiji se antibiotici ne koriste racionalno i po učestalosti korišćenja te vrste lekova Srbija se svrstava među vodeće zemlje u Evropi, rekao je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić.
– Svakog dana u toku godine 29 stanovnika od njih 1.000 konzumira antibiotike. To je jedan od vodećih parametara u Evropi i svrstava nas u vodeće zemlje u Evropi po propisivanju antibiotika – naveo je Vekić. On je ukazao da to što se antibiotici ne koriste racionalno predstavlja upozoravajući signal za sve, a naročito za ljude iz struke.
– Problem je u dozi, vremenskom intervalu i dužini uzimanja antibiotika – rekao je Vekić i dodao da je Vlada Srbije obezbedila 700 miliona dinara koji će biti upotrebljeni za sredjivanje zdravstvenih ustanova što će predstavljati dobar preduslov za saniranje i spečavanje bolničkih infekcija. Kazao je da će smanjivanje upotrebe antibiotika doprineti uštedama, pa će ta sredstva moći da se upotrebe za inovativne lekove i podsetio da 70 takvih lekova čeka da bude pušteno u promet.
.jpg)
Uzimamo ih kao bombonice
Vekić je rekao da u Evropi više od 25.000 ljudi godišnje umre zbog multirezistentnih bakterija, a taj broj intenzivno raste i Evropu košta više od 15 milijardi evra. – Sličan problem se dešava i u našoj zemlji, zbog velike zloupotrebe antibiotika izražena je velika rezistencija na gram negativne bakterije. Naročito se izražava zabrinutost na rezistenciju na cefalosporine treće generacije – rekao je Vekić. On je naveo da statistički podaci ukazuju da je bakterija klabsijela pneumonije rezistentna u 88 odsto izolovanih uzoraka iz krvi.
Direktor Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” Dragan Ilić rekao je da otpornost na antibiotike nije nova pojava, ali da je jedan od ključnih zdravstvenih problema. “Ako se ovaj fenomen nastavi postoji rizik da mnoge infektivne bolesti neće biti moguće kontrolisati”, kazao je Ilić. Prema njegovim rečima, uzroci za to su prekomerno prepisivanje antibiotika, to što se pacijenti ne pridržavaju uputstava i prekidaju prerano terapiju, upotreba antibiotika u stočarstvu, neadekvatna kontrola bolničkih infekcija, loša higijena, kao i nedostatak razvoja novih antibiotika.
– Više od 30 odsto antibiotika je nepravilno propisano na primarnom nivou. Do 30 odsto hirurške profilakse je nepravilno propisano. Oko 30 odsto bolničkih troškova na lekove odlazi na antibiotike. Od 10 do 30 odsto troškova za lekove se mogu umanjiti kroz program upravljanja antibioticima – , dodao je Ilić. Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Verica Ilić navela je da je u 2014. godini preko RFZO u apotekama izdato 5.283.674 pakovanja antibiotika, dok je za prvih devet meseci ove godine izdato 3.855.696 pakovanja.
Komentari (0)