Tri priče o tri porodice koje su dobile trojke

Za Anu i Milovana Mitrovića iz Čamurlije kod Niša najveće bogatstvo je što u svom domu odgajaju devetogodišnju ćerkicu Nataliju i dvogodišnje trojke – Ninu, Mihajla i Andriju.

Majka dve ćerke i dvojice sinova ne žali se i kaže da nekako uspevaju da se snađu i da imaju dovoljno para za sve što je neophodno deci.

– Bila je to moja druga trudnoća i nismo ni sanjali da ćemo dobiti trojke, i to prirodnim putem. Bili smo iznenađeni, ali sve je vrlo brzo krenulo svojim tokom. Presrećni smo što smo dobili toliki blagoslov da imamo četvoro dece – priča majka Ana (29).

Mlada majka radi na Medicinskom fakultetu, ali prima minimalac od 19.000 dinara, a suprug Milovan (33) zaposlen je na niškom aerodromu.

– Moj muž je počeo malo bolje da zarađuje od kad ima više letova s aerodroma. U naš kućni budžet ulazi i svekrvina penzija od 13.000 dinara. Velika pomoć nam je što živimo na selu i što se bavimo poljoprivredom. Gajimo baštu i mnogo namirnica sami proizvedemo, tako da ne moramo da kupujemo na pijaci. Da nam nije toga, ne znam kako bismo prehranili decu – iskrena je Ana.

Trojke Mitrovića su sada najzahtevnije jer su prohodale i sve ih interesuje.

– Ima ih svuda, sve bi da pipnu i sve da saznaju. Nina je počela da priča, ona je mala vrednica, dok dečaci tek pokušavaju da govore. Stalno se čuje dečja graja i smeh, a to je ono što je najvažnije u životu – ponosno priča majka Ana.

Mirjana (36) i Fjodor (42) Fabjan iz Stare Pazove ponosni su roditelji Grigora, Kaline i Igora, koji će 12. februara proslaviti svoj prvi rođendan.

– Koliko smo se u početku plašili kako ćemo se snaći, toliko danas ne možemo da zamislimo život bez njih troje i obaveza oko njih. Sve bi bilo prazno – priznaju Mirjana i Fjodor, koji pored trojki imaju i ćerku Mašu (12).

Iako žive u skromnim uslovima u porodičnoj kući u kojoj su i Fjodorovi roditelji, ovaj bračni par nijednom rečju nije pomenuo da očekuje bilo čiju pomoć. Fjodor se bavi muzikom i jedini je u porodici koji pokušava da obezbedi egzistenciju.

– Decu nisam rodila državi, već sebi. Sami smo se na to odlučili i na nama je da se izborimo sa svim što to donosi – poručuje Mirjana, dok Fjodor dodaje da su deca materijalno obezbeđena i da sve imaju, od kolica za trojke do neophodnih sitnica i osnovnih sredstava.

Iako su ovo bili prvi praznici proslavljeni s bebama, Fabjanovi ističu da je njima svaki dan praznik.

– Mi moramo da budemo raspoloženi svakog dana zbog njih, tako da je nama svaki dan lep, veseo i protiče u dobrom raspoloženju. Život je bajka sa njima – tvrdi otac Fjodor.

Grigor, Kalina i Igor još su mali i ne shvataju šta su pokloni, pa se ove godine nije mnogo značaja pridavalo novogodišnjim darovima.

– Svako je dobio neku sitnicu, ali pokloni nam ove godine nisu bili prioritet. Dobili su poklone od prijatelja i familije, a mi se pripremamo za njihov prvi rođendan i krštenje – kaže Mirjana.

Kostići tvrde da je dobra organizacija najbitnija.

– Sve se stigne. Suprug i starija ćerka mnogo pomažu, a ja od prvog dana forsiram da bebe u isto vreme spavaju i jedu kako bih imala vremena da obavim i neki drugi posao u kući – kaže Mirjana.

Dvoipogodišnja Lara i njena braća Luka i Vasilije iz Guberevca, jedine leskovačke trojke koje su došle na svet prirodnim putem, za novogodišnje i božićne praznike dobili su tobogan umesto paketića.

Njihova mama Aleksandra i otac Miloš Kostić, baka Suzana i deka Dragan mogli su da izdvoje samo tih 8.500 dinara za svoje mališane.

– Umesto paketića, odlučili smo se za praktičnu stvar, za tobogan sa koga ne silaze. Paketići sa slatkišima se pojedu, a ova igračka poslužiće do narednog Božića – objašnjava Aleksandra.

Ipak, to nije sve. Mališani su od tate i dede dobili i tricikl i sanke napravljene u kućnoj radionici.

Troje prelepih, zdravih i nestašnih mališana rođeno je u siromašnoj seoskoj porodici bez imanja i bez stalnih prihoda. Miloš i Dragan povremeno rade na građevinama, a Aleksandra je nedavno dobila posao u tekstilnoj fabrici „Falke”. Ali, Kostići se ne žale.

– Deca su dar od Boga i roditelji su dužni da se snalaze kako znaju i umeju, a ne da čekaju milost od države. Sem dečjeg dodatka, mi ništa drugo nismo dobili, ali u pomoć priskaču naši prijatelji. Šalju nam garderobu iz inostranstva, a za hranu se snalazimo. Za njih mora da ima – priča Aleksandra, kojoj u zajedničkom domaćinstvu dosta pomažu i svekar i svekrva.

Leskovačke trojke su atrakcija u Guberevcu.

– Prilaze nam ljudi, pomiluju decu, a potom usledi obavezno pitanje: Kako izdražavate? Meni je sve to čudno. Ne mogu da shvatim da mladi čekaju prvo da nađu posao, pa tek onda da rađaju. Kada malo poodrastu, da mogu sami o sebi da brinu, imaćemo još jedno dete, a dotle će Miloš valjda naći stalni posao – planira Aleksandra.

Guberevac je na pola puta između Leskovca i Vlasotinca, a ponuda za besplatan boravak u vrtiću stigla je od opštine Vlasotince. Međutim, Kostićima to nije usput.

– Volela bih kada bi takvu ponudu dobila iz leskovačkih vrtića, kada pođem na posao da ih povedem, da se igraju sa drugom decom – kaže Aleksandra.