Tek progovorili, a već mucaju

Mucanje je relativno redak, ali dosta neprijatan problem među decom, i ukoliko se s detetom ne vežba, odnosno ako mu se već u startu adekvatno ne pomogne, mucanje će verovatno postati još gore. Postoje naravno i veliki ljudi koji su tek u nekim poznijim godinama počeli da mucaju – ali to je već daleko opsežniji problem o čemu ovaj put nećemo govoriti.

Kako kažu logopedi, ai tete u vrtiću, najčešći razlog mucanja u uzrastu od dve do tri godine, nije ni poremećaj, ni genetika, niti stres već jednostavna činjenica da takva deca – laički rečeno – imaju svašta da kažu, a jezik im ne da. Mozak kod takve dečice je prilično razvijen pa je u nesrazmeri sa jezikom koji još uvek nije dostigao njegov stepen razvoja.

Mucanje se naravno pojavljuje upravo sa razvojem govora, u periodu između tri i šest godina, kada se na tom problemu može lako raditi i suzbiti ga. Neka deca počinju “mleti” već sa dve, dve i po godine, a iako je deci u tom uzrastu vokabular još uvek relativno štur, deca pokušavaju kopirati roditelje i ponekad se zaista trude puno toga reći, opisati, pitati. I tu nastaju problemi sa mmmama ja bi … mmm … tata … ja bi … mmm …

Oni bi samo pričali

Pravilan pristup problemu

Verovatno će se svi logopedi složiti da ukoliko dete muca roditelj (teta, baka, učitelj …) ne bi smeo požurivati takvo dete da konačno kaže šta želi jer upravo takvom detetu nameće još veći stres te da u slučaju kada dete zapne nipošto ne bi trebali nastavljati rečenicu umesto njega! Međutim, kada govorimo o deci čiji govor još nije savršen, odnosno, o klincima koji tek počinju “mleti”, tada, kažu tete u vrtiću, nije na odmet malo pomoći detetu i smireno pokušati da nastavite njihovu misao. Dakle, ako ste skoncentrisani na dete i otprilike znate što dete želi reći, pitati ili opisati, nastavite umesto njega ako je zapelo.

Time im nipošto nećete odmoći jer tu je reč o početnom mucanju koje se još uvek veže uz činjenicu da dete jednostavno teže nalazi reči kojima bi se izjasnilo, čisto zato što ili još uvek ne zna kako bi što objasnilo, ne nalazi pravu reč; ili bi stvarno svašta reklo u jednoj sekundi. Tada nastavite detetov niz reči, polako, uz osmeh, da oni to ne shvate kao da ih požurujete ili govorite umesto njih, već čisto kao znak da shvatate šta želi reći te da učestvujete u komunikaciji. Dete će tada verovatno biti vrlo zahvalno, sigurno će uzvratiti osmeh i neće se osećati potišteno jer se nije izjasnilo skroz samo.

Početno mucanje u spomenutom periodu deteta moglo bi se nazvati i problemom koji nastaje u skoku govornog razvoja, i vrlo je verovatno da će dete taj problem rešiti “sam” kada govor postane opsežniji. Da ne pominjemo sada sve silne stručne fraze reći ćemo da bi se taj problem trebalo rešiti sam po sebi kada jezik postane toliko spretan da sve one novozapamćene reči izbaci iz usta kako treba.

Sve dok se taj razvoj ne dogodi budite podsticajni svojoj maloj pričalici. Ako treba, nastavite rečenicu umesto njega, ne dajte da dete oseti neprijatnost radi zapinjanja, i nikada baš nikada nemojte komentarisati malo mucanja.”Kako to pričaš? Od kada tako pričaš? Šta ti je odjedanput? Daj reci više! …” – Takve rečenice apsolutno izbacite iz govora pred detetom jer upravo takav požurujući i optužujući pristup može imati grozne dalekosežne posledice.

Hteli bi da pričaju i čitaju kao veliki ali ih jezik ne sluša

Nikada, baš nikada nemojte svojom maloj pričalici pokazati svoju gromoglasnu zabrinutost već upravo suprotno – smirite svoj stres, smirite i dete koje se trudi nešto reći, gledajte ga nasmešeni u oči i strpljivo čekajte da kaže što ima za reći. Ukoliko je potrebno potrudite se i vi sami govoriti sporije jer dete možda samo pokušava izreći onoliko reči koliko ih u proseku izgovarate i vi, a ono jednostavno za to još nije spremno.

Mucanje se, kako smo već rekli, najčešće pojavljuje u uzrastu od tri do šest godina pa s obzirom na to da je to vrlo intenzivan period razvoja, a o različitostima deteta od tri i onoga od šest da i ne govorimo, pristupi problemu jednostavno moraju biti različiti. Ako dete na primer počne da muca tek sa šest godina kada već ima jako širok vokabular, onda svakako savetujemo posetu logopedu da stručnjak da svoje mišljenje.

Isto tako, ukoliko dete počinje pomalo da muca s tri godine (ili čak i ranije), te mucanje ne samo da ne prestaje sa vremenom (i uz vašu svesrdnu pomoć), već se pogoršava – takođe savetujemo posetu stručnjaku koji će znati kako pristupiti problemu i pomoći. I naravno, kako pomoći roditeljima da budu podsticajni i ne pogoršavaju situaciju.

I još nešto, najčešći uzroci mucanja, kako to “naselje najbolje zna” leže u genetici i stresu, ali ako govorimo o mucanju kod dece onda znajte da nijedna ni druga teza najčešće nisu tačne. Genetika možda je nasledna, ali uprkos svoj sili istraživanja uzrok za ovaj problem nikada nije bio definisan do kraja, a tako ni stres koji može biti okidač kod odraslih osoba, ali ne i kod dece.

Pa zato ukoliko primetite da je vaš brbljavac počeo da muca, stanite na loptu, smirite njegov entuzijastični govor, pomozite mu da se izjasni i budno pratite razvoj. Kada jezik dostigne mozak, a dete nauči predahnuti i promisliti o sledećoj reči / rečenici, mucanje će verovatno nestati onako kako je i došlo.