Svaka druga osoba u Srbiji umre od bolesti srca

Uzrok smrti svake druge osobe u Srbiji su bolesti srca i krvnih sudova, podaci su Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”. Tokom 2014. godine u našoj zemlji umrlo je 53.993 ljudi, a kod više od polovine – 53,3 odsto uzrok smrti su bolesti srca i krvnih sudova. U Srbiji svakog sata od različitih oblika kardiovaskularnih bolesti umre šest osoba, od kojih je svaka osma u najproduktivnijim godinama života, izmedu 25. i 64. godine života i zabluda je da ta bolest pogađa samo stariju populaciju.

Interventni kardiolog KCS prof. Siniša Stojković kaže da broj obolelih od kardiovaskularnih bolesti stalno raste i da Srbija drži neslavno treće mesto po broju umrlih, odmah iza Rusije i Ukrajine. On kaže da na 100.000 stanovnika oko pet umre bez ikakvih prethodnih problema vezanih za kardiovaskularne probleme, da u Srbiji između 16.000 i 18.000 pacijenata doživi infarkt godišnje, a da trećina njih nikada ne dođe u bolnicu.

“Oni koji dođu u prvom satu infarkta praktično nemaju nikakvih posledica, a oni koji se jave kasnije imaju velike posledice u smislu preživljavanja i invaliditeta”, rekao je Stojković.

Stojković dodaje da Srbija ima 13 centara u kojima se radi kateterizacija srca, da je tokom prošle godine u njima je lečeno 5.093 pacijenata sa “svežim infarktom srca”, i da ti pacijenti dobijaju najsavremeniju terapiju.

Brojni su faktori rizika koji utiču na pojavu kardiovaskularnih oboljenja, pre svega pušenje, povišen arterijski krvni pritisak, nasledni faktor, povišen holesterol, ali i stres.

“Mi danas imamo sve mlađe bolesnike sa akutnim koronarnim sindromom i više nije retkost da se zbrinjavaju pacijenti mlađi od 30. godina koji su doživeli infarkt”, naglašava Stojković.

Statistika kaže da već u prvoj godini kod oko 20 odsto pacijenata koji su preživeli infarkt dolazi do ponovnog infarkta miokarda ili drugih komplikacija kao što je mozdani udar, zapušenje stenta… To praktično znači da su pacijenti nakon preživljenog infarkta u konstantno visokom riziku od ponavljanja infarkta sa mogućim fatalnim ishodom. Prof. Stojković kaže da je zbog toga važna sekundarna prevencija za one koju su preživeli infarkt, kako se nešto slično ne bi ponovilo.

Preporuke takvim pacijentima su da modifkuju način života, redukuju telesnu težinu, da se zdravo hrane – tri puta nedeljno riba, da jedu nisko kalorisku ishranu, redovno vežbanje, restrikcija soli, manje od tri grama dnevno. Osim primene zdravih stilova života, sekundarna prevencija, podrazumeva redovne kontrole i primenu savremenih lekova koje značajno poboljšavaju prognozu preživljavanja pacijenata.

U svetu svake godine umre više od 17 miliona ljudi od bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine od tih bolesti umreti čak 20 miliona osoba. Iz tih razloga Svetska Federacija za srce i Svetska zdravstvena organizacija pokrenule su projekat “25 by 25” koji ima za cilj smanjenje stope smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti za 25 odsto do 2025. godine, kao i podizanje svesti šire i stručne javnosti o bolestima srca.