Svaka druga beba u Srbiji rođena na carski rez

Procenjuje se da se gotovo polovina porođaja danas završi carskim rezom! Po rečima ginekologa trudnice se iz godine u godinu sve manje porađaju prirodno, što je pre dve decenije bilo uobičajeno. Osim slučajeva kada medicina kaže da je carski rez obavezan, danas bebe dolaze na svet operacijom, ne samo zbog komplikacija, zdravstvenog stanja trudnice i ploda ili vantelesne oplodnje, već zato što buduće mame tako izaberu. Carski rez je, od poslednje opcije prilikom porođaja, postao uobičajena pojava, pa čak statusni simbol i modni trend. Akušeri, međutim, upozoravaju da carski rez nikako nije bolji!

Da je procenat carskog reza danas višestruko veći nego pre 10 do 20 godina potvrđuje profesorka Ana Mitrović Jovanović, načelnica dnevne bolnice GAK ”Narodni front”. Po njenim rečima, mnogo je medicinskih razloga zbog kojih ima delimičnog opravdanja da se poveća procenat carskog reza, ali – nikako ne podržava promociju carskog reza kao boljeg načina porođaja.

– Za učestalost carskih rezova ima delimičnog opravdanja jer se, nažalost, veliki broj parova i žena odlučuje na trudnoću u petoj deceniji života, kada su žene u većem riziku od komplikacija trudnoće i samog porođaja – kaže prof. Mitrović Jovanović. – Takođe, ima žena koje se bore da dođu do potomstva godinama i kroz mnogo postupaka vantelesne oplodnje, a kod njih se takođe odlučujemo najčešće da završimo trudnoću carskim rezom.

Kako naša sagovornica kaže, napretkom tehnologija i ultrazvuka danas se akušeri češće odlučuju da carskim rezom završe komplikovane trudnoće i u ranijim nedeljama trudnoće da bi dali šansu malim borcima da uz pomoć neonatologa dobiju bitku i nastave život za koji ne bi nekada imali šanse da su ostali u uterusu majke.

– Pogrešnu poruku šaljemo ženama i porodicama da je carski rez bolji. Za zdravu ženu i bebu priroda je već davno odredila šta je bolje, a u 21. veku možemo taj čin da oplemenimo i epiduralnom anestezijom i tako olakšamo budućim mamama tok porođaja – kaže prof. Mitrović Jovanović. – Carski rez je operacija koja nosi i rizike i komplikacije i mada reč ”carski” zvuči dobro, nije uvek baš tako. Pa zar bi na engleskom dvoru dozvolili da se budući kralj i naslednici rode prirodno da je carski rez bolji! Postoje zemlje gde je dozvoljen carski rez po želji pacijentkinje, ali kod nas to nije slučaj, ili makar ne zvanično.

Nije retkost da se trudnica sa lekarom koji joj vodi trudnoću već na prvim pregledima dogovore kada će biti porođena, podrazumeva se – carski rezom.

Iako bi porođaj trebalo da se završava carskim rezom samo u slučaju medicinski opravdane indikacije, njihova učestalost u Srbiji je od 30 do 55 odsto, dok je recimo u Hrvatskoj 18 odsto – kaže dr Dušan Protić, ginekolog-akušer iz Beograda. – Pre dve decenije i u Srbiji je procenat carskih rezova bio ispod 20 odsto. Pojedine estradne zvezde obavezno se porađaju carskim rezom i to više puta, pa i na isti dan, biraju znak horoskopa za bebu. Trudnice sa svim parametrima normalne trudnoće porađaju se carskim rezom. Javna je tajna da je uslov za carski rez – 1.000 evra.

Kako naš sagovornik kaže, da su se u poslednjih pet godina carski rezovi radili samo kada je bilo neophodno, njihov procenat bio bi 40 odsto manji od današnjeg.

– Pre četiri decenije, kada sam započeo specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva na Klinici ”Narodni front” kod jednog od najčuvenijih ginekologa prof. dr Mladenovića, procenat carskih rezova bio 2,5 odsto, odnosno na 200 žena pet carskih rezova – kaže dr Protić. – Strogo su se poštovale medicinske indikacije, a akušeri su bili veštiji. O svakom carskom rezu je raspravljano na jutarnjem lekarskom sastanku i analizirali su se svi detalji indikacija na osnovu kojih je rađen carski rez. Od medicinskih pravila se nije odstupalo bez obzira ko je bila porodilja.

Kako dr Protić kaže, bezraložan carski rez izlaganje je i porodilje i novorođenčeta nepotrebnom riziku, koga buduće majke često nisu ni svesne.

Bebice se izlažu nepotrebnom riziku

Povećan je rizik od problema s disanjem beba nakon porođaja ako je carski rez neindikovan. l Manji problemi su šest puta veći u poređenju sa tri odsto kod vaginalnog porođaja, čak iako je porođaj bio u terminu.

Nakon carskog reza 1,6 odsto beba treba respirator za ozbiljne disajne probleme u poređenju sa 0,3 odsto kod uobičajenog porođaja.

Plućna hipertenzija, od koje 40 do 60 odsto zahvaćene dece umire, može uticati na 3 do 5 od 1.000 dece rođene željenim carskim rezom u poređenju sa 0,8 od 1.000 dece rođene vaginalnim putem.