Sedam načina da se izborite sa stresom

Stres nas svakodnevno okupira, a s njim mnogi ne mogu lako da se nose. Na mnoge životne situacije ne možemo da utičemo, ali možemo, kažu stručnjaci, da utičemo na način na koji te situacije doživljavamo i kako se nosimo s njima.

Veliki broj psihoterapija pomaže dugoročno. Kratkoročno, možete pomoći sami sebi tehnikama koje su prihvaćenje i među psihijatrima i psiholozima. Evo nekih metoda čiji efekat smanjuje stres već u nekoliko minuta.

1. PROGRESIVNA RELAKSACIJA

Stegnite sve mišiće tela (od glave do pete), pa ih zatim istovremeno opuštajte, lagano, do potpune opuštenosti. Ova tehnika pomaže i da lakše i brže zaspite.

2. JOGA

Joga oslobađa fizičkih posledica stresa koji se nataložio u telu: putem relaksacije i smanjenja nivoa kortizola – hormona stresa. Na to se nadovezuju pozitivni efekti koji se iskazuju smanjivanjem visokog krvnog pritiska i broja otkucaja srca, poboljšavaju se digestivne funkcije i jača imunološki sistem, smanjuju se simptomi anksioznosti, depresije, vrtoglavice, astme i nesanice.

3. DUBOKO DISANjE

Kada udahnete duboko, nivo hormona kortizola se smanjuje, što pomaže da se oslobodite stresa i uznemirenosti. Sedite na krevet i držite oči zatvorene. Otvorite usta. Glasno udahnite i izdahnite tri puta duboko iz stomaka, kao da želite da zamaglite ogledalo. Zatim zatvorite usta i nastavite da udišete i izdišete nekoliko minuta. Otvorite oči i dišite u tišini.

4. AROMATERAPIJA

Jedan od mirisa koji dokazano ima blagotvorno dejstvo za smirivanje uma i tela je lavanda. Osim nje birajte i sledeća ulja: bor, bergamot, palmarosa, ružino drvo.

5. SLUŠANjE MUZIKE

Istraživači ukazuju na različite načine na koje muzika pomaže u oslobađanju od stresa, pokrećući prirodne regulatore stresa u organizmu.

6. SMEH

Pokazalo se da smeh pozitivno utiče na zbližavanje ljudi, ali i protiv stresa i mnogih drugih bolesti. Takođe otklanja osećaj umora. Prilikom smeha se aktiviraju mišići lica, grla i grudnog koša. Kada je smeh gromoglasan, onda se uključuju skoro svi mišići tela. Prilikom smejanja snižava se krvni pritisak, povećava protok krvi kroz organizam, povećava se snabdevanje krvi kiseonikom, smanjuje nivo hormona stresa u organizmu, a smanjuje se i osećaj bola, čime se znatno poboljšava raspoloženje.

7. ŠETNjA

Studija engleskih naučnika ističe da bi “ekoterapiju” trebalo smatrati punopravnim lečenjem zato što šetnja kroz prirodu omogućava ublažavanje depresije i vraćanje samopouzdanja. Žustro hodanje ili trčanje aktivira umirujuće neurone u mozgu opuštajući napetost tela, nemir pa čak i depresiju.