Blogerka Amanda, ”Not just Cute”, predlaže odlične metode za rešavanje problema u dečjem ponašanju na pozitivan i efektan način. ”Rekao sam mu million puta!”….zvuči poznato?
”Rekao sam mu million puta!”
To je jedna od žalbi koju često čujem od oba roditelja, kao i učitelja male dece. Oni su ispravljali njihovo ponašanje ponovo i ponovo, ali ono je i dalje nepromenjeno. Jedina promena koja se izgleda dešava, je da porast krvnog pritiska kod odraslih!
Čini se kao namerna neposlušnost ( ili u najboljem slučaju, frustrirajući slučaj amnezije.) Ali pogledajmo par stvari koje će promeniti Vaše razmišljanje i pomoći Vam da zaista postignete neki napredak kada se nađete u sličnoj situaciji.
Prvo, malo retrospektive
Kako je bilo vama kada ste menjali svoje ponašanje? Lično, meni je rečeno ”million puta” da sve što treba da uradim, da bih bila u najboljoj formi u svom životu, jeste da odem u teretanu u 5 ujutru, i prestanem da jedem slatkiše u 5 popodne.
Jednostavno, zar ne? Mislim, rečeno mi je ”million puta” pa bih trebala da budem u stanju da to i uradim. Ali iz nekog razloga, ja odlažem svoj alarm ujutru, i posežem za čokoladom kada god mi se jede.
.jpg)
Sigurna sam da svako od vas može da se prepozna u ovome. Bilo da je to teretana, čokolada, nikotin, kasno gledanje TV-a, ili to dodatno parče pice nakon što obećate sebi da nećete više, teško nam je da promenimo ponašanja koja su nam postala rutina, snažno pojačane bliskosti i ponavljanja.
A mi odrasli smo sa potpuno razvijenim mozgom. Postoji deo mozga koji nam pomaže da napravimo dobre odluke. Naš je potpuno razvijen, a mi ga ne koristimo uvek.
Deca su svakako u procesu razvoja ovog dela mozga ( naučnici veruju da on nije potpuno razvijen do dvadesete godine). Radi se o delu mozga koji se koristi kada deca razvijaju društvene konflikte, komuniciraju sa svojim osećanjima, kontrolišu svoje impulse, prave moralne odluke o svom ponašanju.
Znati šta da radimo je samo pola bitke. Raditi ono što znamo da treba zahteva mnogo mnogo više veština. To zahteva kontrolu impulsa, i deca su često u problemu sa tim. To zahteva funkcije u delu mozga koji se kod njih i dalje razvija. To ne znači da deca ne mogu da promene svoje ponašanje. Svakako da mogu. Ali to zahteva vreme, rad i strpljenje.
Dakle, šta možete da uradite?
Praviti promene u svom okruženju i signalima koji iz njega dolaze su važni -često i precenjeni – deo menjanja naviknutog ponašanja. Promene vode naš mozak do isključivanja sa auto-pilota i daju nam prostor da zaista razmislimo i napravimo bolji izbor.
Pre nekoliko godina moj očuh je držao kurs roditeljstva, i jedna majka je došla i pitala ga kako da promeni ponašanje svog sina. Rekla mu je da on svakoga dana kada dođe iz škole, zalupi vrata, baci knjige na sto, i tada njih dvoje počinju da se raspravljaju.
.jpg)
Moj očuh ju je iznenadio kada joj je predložio da možda ona treba prva da napravi promenu. Jer njeno ponašanje bi promenilo ponašanje njenog sina. ”Šta bi se dogodilo kada biste ga sačekali na vratima? Ne bi ih zalupio. Šta ako bi ga grickalice čekale na stolu? Verovatno ne bi bacio svoje knjige tu. Šta ako biste seli sa njim i pitali ga kakav mu je bio dan? Možda ne bi odmah počeo da se raspravlja.”
Ishod ne može uvek biti idealan (mada u ovom primeru, majka je rekla da su promene urodile plodom), ali poenta je da menjanje okruženja i rutina, otvara vrata promeni ponašanja.
C.A.R.E. Dovoljno za promenu
Navike kreiraju svoju petlju napravljenu od znakova, ponašanja i povratne informacije (obično neki oblik nagrade). Dakle, da bismo promenili navike, moramo da izađemo iz uobičajenog ponašanja i prepoznamo šta bi okidači ili ti znaci mogli biti.
Sistem koji sam koristila, i kritički razmišljala o tome šta je zaista iza promene ponašanja, opisan je u akronimu CARE. Umesto na fokusiranje samo nepoželjnog ponašanja, ovaj sistem nam pomaže da ispitamo moguće razloge, samo ponašanje, odgovore na izazvana ponašanja, i očekivanja koja imaju veliku ulogu u ovoj situaciji.
Ovo može potrajati neko vreme, (za koje možete shvatiti da je dete blenulo u vas sve vreme) ali ako ste zabeležili svoja zapažanja sistemom kao što je ovaj, jasni obrasci ponašanja počinju da se javljaju. Jednom kada znate gde, kada ili kako je ponašanje vašeg deteta izmaklo kontroli, možete mu stati na put i dati odgovarajući odgovor.
Da li se prenemaganje vašeg deteta obično dešava oko dva ujutru? Možda je negodovanje vašeg deteta fizičke prirode – glad ili umor. Dati mu užinu ili da prilegne ranije popodne može promeniti uobičajeno ponašanje vašeg deteta.
Da li kada je vreme za krevet, ta rutina se ne realizuje? Promenite neke stvari. Promenite raspored radnji ili dodajte nešto novo. Za našu porodicu, to je bio stalni zahtev da još nečim, i još nečim čim bismo moj muž i ja napustili dečju sobu. Tako da smo napravili promenu dodavanjem korpe za laku noć u našu rutinu. Sjajno je funkcionisala!
Nijedan od ovih odgovora nije preskriptivan. Svaki je primer toga kako promene mogu razbiti navike i pomoći deci da obuzdaju impulsivno ponašanje. Kako se na te principe reaguje, varira od toga kako ste i šta ste naučili iz CARE sistema.
Za mene, pravljenje promena značilo bi premeštanje alarma na drugo mesto. Za vreme za koje ću proći do njega u svojoj sobi, setiću se da sam promenila njegovu lokaciju, da sam zaista želela da idem da vežbam rađe nego da odložim alarm kao po navici. (Što se tiče kesice čipsa… pa recimo samo da i dalje sedim sa otvorenom kesom, i dalje radim na tome)
Autor: Amanda Morgan, majka četvorice dečaka, i trener i konsultant neprofitne dečije organizacije. Piše o internacionalnom dečjem razvoju na svom blogu.
Komentari (0)