Preseljenje deteta u pravi, veliki krevet i u vlastitu sobu je veliki izazov, kako za dete, tako i za roditelje, pogotovo ako je do tada dete spavalo sa roditeljima u zajedničkom krevetu.
Psiholozi ističu da kada se radi o donošenju odluke o preseljenju u vlastitu sobu ili krevet, to se obično događa kada jedna od strana, ili roditelj ili dete, to poželi. Za to ne postoji tačno određeni period ili određena starost deteta.
Svako dete je jedinstveno i ne postoje opšta pravila za uvođenje odvojenog spavanja i prelaza u sopstvenu sobu. Zato je važno da sve radite postepeno, uz razgovor i razumevanje potreba dece.
Roditelji najčešće donose odluku o odvojenom spavanju kada se dete više ne budi noću i kada je na pragu nova prinova. Ako je dete potpuno sposobno da se odvoji, taj će prelazak u sopstvenu sobu i odvajanje ići bezbolno. Ali, ako dete još uvek nije spremno za odvajanje, ne treba praviti nagli prelaz, već se u proces odvajanja treba upustiti postepeno. Treba razgovarati sa detetom, objasniti mu, uključiti ga u sređivanje sobe, izbor nameštaja i kreveta.
.jpg)
Mišljenja pedijatara su da su deca od jedne godine potpuno spremna da budu sama u sobi. No, u tom slučaju je preporučljivo da dečija soba ne bude izolovana i udaljena od vaše spavaće sobe.
Od četvrte godine, dete je svakako spremno na preseljenje u svoju sobu, pa je važno polako graditi navike.
Na primer, ako je dete naviklo da zaspi u krevetu sa roditeljima, prvi korak je da nauči da samo zaspi u krevetu, bez prisustva roditelja. U tom postepenom prelazu, možete ostaviti odškrinuta vrata, uz svetlost lampe ili svetlost iz hodnika i obećanje da ćete biti tu ako nešto zatreba.
Takođe, za početak privikavanja odvojenog spavanja, mališanima možete ostaviti omiljenu igračku uz koju će se uspavljivati i sa kojom će spavati.
Komentari (0)