Pojačano znojenje može da dovede do dehidratacije jer se sa znojem iz tela izlučuju i elektroliti koji su važni za rad metabolizma. Njihova osnovna uloga je da održavaju optimalnu količinu vode u telesnim tečnostima, a nadoknađuju se, pre svega, pravilnom ishranom.
– Postoji sedam glavnih elektrolita ili minerala, to su – natrijum, kalijum, hloridi, kalcijum, magnezijum, fosfor i bikarbonat – kaže Jasmina Timić sa Farmaceutskog fakulteta – Katedra za bromatologiju. Njihov višak ili manjak direktno utiče na funkcionisanje tela, jer uzrokuje pojavu slabosti ili grčenje mišića i srca. Osim toga veoma su značajni za održavanje kiselo-bazne ravnoteže organizma i kofaktori su u mnogobrojnim enzimskim reakcijama.
Natrijum najvećim delom dobijamo konzumiranjem kuhinjske soli. Njegova minimalna količina da telo dobro funkcioniše je 500 mg dnevno. Važan je za kontrolu ukupne količine vode u organizmu, reguliše volumen krvi i mišićnu i nervnu funkciju. Iz kuhinjske soli najvećim delom telo dobija i odgovarajuće količine hlorida.
Meso, mleko, voće i povrće su glavni izvori kalijuma. Ipak, istraživanja pokazuju da odrasli nemaju dovoljne količine ovog esencijalnog minerala.
.jpg)
– Često zanemarujemo hranu koja sadrži kalijum, a preteramo sa onom hranom punom natrijuma – napominje Jasmina Timić. Ta neuravnoteženost može da dovede do pojave hipertenzije, bolesti srca pa čak moždanog udara.
Uz to, nedostatak kalijuma uzrokuje dehidrataciju, dijareju i povraćanje. Ipak, ne bi trebalo ni preterivati, jer višak je otrovan i izaziva nepravilan rad srca, njegov zastoj, kao i paralizu pluća.
Uz natrijum i kalijum visoko značajno mesto među elektrolitima ima i magnezijum. On je odgovoran za preko tri stotine biohemijskih reakcija u telu!
– Osim što je veoma bitan za sintezu DNK i RNK, magnezijum pomaže da se održi normalna funkcija mišića i nerava, poboljša imunološki sistem, održava stabilan otkucaj srca, nivo glukoze u krvi, i utiče na pravilno formiranje kostiju i zuba – objašnjava naša sagovornica, i dodaje da od deficita ovog nutrijenta uglavnom pate oni koji često posežu za čašicom alkohola.
Orasi, začini, lisnato zeleno povrće, lubenica, pasulj, kukuruz, integralne žitarice, integralni pirinač, suvo voće, riba (losos), kafa i čaj su generalno dobri izvori magnezijuma.
Zdravih kostiju i zuba nema bez kalcijuma, a ovaj mineral važan je i za prenos nervnih impulsa, zgrušavanje krvi i mišićnu kontrakciju. Preporučljivo je dnevno uneti od 1.000 do 1.500 miligrama kalcijuma da bi se održao odgovarajući nivo u krvotoku i izbegle slabosti u kostima.
Premalo kalcijuma ne izaziva odmah simptome, ali vremenom utiče na mozak, dovodi do delirijuma, gubitka pamćenja i depresije. Svi mlečni proizvodi bogati su kalcijumom, a njegov dobar izvor su i brokoli, badem, kelj i sardina.
Što se fosfora tiče, većina ljudi unosi dovoljne količine ishranom, jer se nalazi u sastavu mnogih svakodnevnih namirnica. Za razliku od drugih minerala njegove povećane vrednosti su dosta česte, a one uzrokuju pojavu bolesti bubrega i srca.
Bikarbonati su najznačajniji u održavanju pH balansa organizma, a samim tim utiču i na pravilno funkcionisanje tela uopšte.
Komentari (0)