Veliki broj dece nakon razvoda roditelja odbija da ide u školu, ističući da žele da ostanu kod kuće da bi brinuli o “ostavljenom i nesrećnom” roditelju. Mnogi đaci, posebno stariji, ne mogu da se skoncentrišu na nastavu i domaće zadatke, jer im je u životu sve postalo besmisleno.
Pojedini izbegavaju sve obaveze i drugare, jer nisu u stanju da budu sa decom ni na školskom odmoru ili posle časova. Ne žele da idu na ekskurzije i izlete, a kada ih neko prisiljava, rasplaču se ili uplaše zbog pomisli da će “svašta” biti sa roditeljima u njihovom odsustvu. Ne mali broj dece razvedenih roditelja postaje nasilan prema vršnjacima ili pak laka žrtva, upozoravaju stručnjaci.
Zato, ako je razvod neizbežan, roditelji moraju da obrate pažnju na osećanja školaraca i pažljivo odrede trenutak kada će to da im saopšte. Odluku o rastavi bi trebalo da im zajedno kažu, bez međusobnog optuživanja, polako i razložno objasne da se mama i tata ne vole kao pre i da su se otuđili jedno od drugog, ali da to nema nikakav uticaj na odnos prema deci koju će voleti kao do tada.
Važno je da se najmlađi osete bezbedno, a ne da misle da se sve menja i da im neko izmiče tlo pod nogama. Ako im roditelji zajedno objasne planove za budućnost, neće sumnjati u njihovu privrženost. Ukoliko stvaraju nove porodice, mame i tate bi trebalo da se potrude da zajednička deca osećaju ljubav i toplinu gde god da se nađu.
Sve frustracije, bes, ljubomora, ogorčenost partnera koji je ostavljen ili prevaren, ne sme da se deli sa decom, jer će se to trajno odraziti na njihov emotivni, intelektualni i mentalni sklop. A, oni su najmanje krivi što su im se roditelju u jednom momentu zavoleli i doneli ih na svet.
Komentari (0)