Ne postoji univerzalno vreme koje bi važilo za svu decu i određivalo njihovu spremnost kada će prvi put ostati sami kod kuće, ili ići u školu bez pratnje, ili se sa drugarima prošetati do obližnjeg parkića.
Mnogi roditelji, želeći da što više zaštite svoju decu, taj trenutak stalno odlažu, misleći da nisu spremna za takve izazove. Činjenica je, međutim, da su obično deca daleko spremnija nego roditelji.
Mišljenje psihologa Nikoline Milosavljević jeste da postoje razlike među decom, zbog čega ne postoji granica uzrasta koja bi važila za svu decu. Ipak, ma koliko dete bilo samostalno, savet je da deca ne bi smela da ostaju bez nadzora odraslih pre sedme godine.
– Prema našem Porodičnom zakonu deca mlađa od šest godina ne smeju da ostanu bez nadzora. U nekim državama u Americi, moraju da napune osam, odnosno 10 godina pre nego što ostaju sama kod kuće. Ipak, sve zavisi od zrelosti deteta, ali je važno da roditelji razgovaraju sa njima o tome, kao i o stvarima koje mogu da se dogode – objašnjava Milosavljević, koja je inače i trener za roditelje.
.jpg)
Sami u kući
Deca predškolskog uzrasta nisu sposobna da budu sama kod kuće, odnosno nije sigurno da će biti bezbedna bez nadzora. Preporučuje se da dete mlađe od 10 godina ne ostavljate samo u stanu. Međutim, svako dete ima svoj razvojni put i jedino merilo jeste zrelost deteta i kako se ono oseća i ponaša.
– Priprema deteta za to treba da počne nekoliko nedelja pre nego što se “osamostaljivanje” zaista i desi. Navikavanje na samostalno provođenje vremena treba da bude postepeno. U početku roditelj može da ostavi dete samo dok ode do pijace, marketa, kasnije to može biti i velika nabavka za koju je potrebno više vremena. Veoma je važno osmisliti dečje vreme dok je samo, zadati mu neki zadatak dok se roditelj ne vrati – objašnjava Milosavljević.
Ona savetuje da dete treba pripremiti na nepredviđene situacije. Tu mnogo mogu da pomognu igre „šta ako” je neko nepoznat na vratima, nestalo struje, osetiš dim, se povrediš… Obavezno treba ostaviti spisak važnih brojeva telefona ili uputiti dete na komšiju.
Samostalan odlazak u školu
Ako dete mora da koristi javni prevoz do škole, onda je pravo vreme da ga samog pustiti oko 10. godine, a ukoliko mu škola nije daleko, osamostaljivanje može da krene već od drugog ili trećeg razreda.
– Ako je škola u naselju, dete može i ranije da krene samo. Onog trenutka kada i ono to zatraži, nema potrebe više da ga pratite. Važno je samo naučiti ga da ne razgovara sa nepoznatima, jer u tim godinama deca još nemaju kritični momenat u glavi. Sve zavisi od temperamenta. Opreznija deca su stidljivija, socijalizacija im je malo teža, ali oni neće razgovarati sa nepoznatima.
Ona druga grupa dece, koja lako komuniciraju, nesmotrena su i sa njima treba više razgovarati. Takođe, tada je potrebno ozbiljno razgovarati sa njima kako prelaziti ulicu, pa je potrebno nekada i proveriti ih kako se samostalno ponašaju – objašnjava Milosavljević.
Odlazak u prodavnicu
Decu već sa pet godina možete naučiti koja je vrednost novca, ali tada ih ne treba same puštati u prodavnicu.
– Tek kada savladaju i nauče koliko šta košta možete to mogu sami obaviti. U tom uzrastu sa detetom treba zajedno ići u prodavnicu, ali ga pustiti samo da plati račun. Tako uči o vrednosti novca. Kasnije, sa sedam godina, već može ići u kupovinu, ali zahtevi treba da budu prosti. Neka ode da kupi hleb i mleko, ili samo sladoled. Bitno je da dete poznaje ljude koji rade u prodavnici i da roditelji imaju poverenje u njih – ističe Milosavljević.
Odlazak u park
– Ma koliko dete bilo samostalno, ne bi smelo da ostaje bez nadzora odraslih pre sedme godine. Izuzetak su slučajevi kada je dete u dvorištu kuće, ili u grupi sa drugom decom, a pod nadzorom nekog drugog roditelja – kaže Milosavljević.
Komentari (0)