Gotovo 70.000 dece u septembru polazi u prvi razred. I njih, ali još više roditelje, muče strahovi: kako će se dete uklopiti u novu sredinu, da li će imati problem sa disciplinom i prihvatiti pravila, hoće li uspostaviti dobar odnos sa učiteljicom i sa drugom decom…
Zato bi, kaže Nataša Janković, psiholog i porodični psihoterapeut, vreme do polaska u prvi razred trebalo iskoristiti da se škola što više približi detetu da bi se smanjio osećaj nelagodnosti i straha. Važno je i da se roditelji umire, jer sumnje i uzbuđenje mogu da prenesu i na dete.
– Srećom, obavezni predškolski program umnogome je olakšao socijalizaciju dece, naročito one koja nisu išla u vrtiće. Ipak, polazak u prvi razred može da bude stresan čak i onoj deci koja su naizgled slobodnija i socijalizovana, i zato bi vreme do početka škole trebalo iskoristiti da se deca još bolje upoznaju sa školom, da odu u školsko dvorište, da prođu kroz učionice… Priča o školi treba da bude realna, a ne da se idealizuje ili, pak, omalovažava njen značaj.
* Da li se deca koja su bila u vrtiću bolje adaptiraju na školu?
– Istraživanja pokazuju da je tako. Oni su se već naučili duhu kolektiva, da poštuju tuđe potrebe, da sarađuju sa drugima, da sačekaju svoj red, da poštuju pravila igre, odlože zadovoljenje svojih potreba, podnesu neuspeh. Tu deca sistematizuju svoje znanje, nadograđuju ga, vežbaju finu i krupnu motoriku, uče kroz igru, i što je najvažnije stiču radne i higijenske navike, samostalnija su. To je sve prednost pri polasku u školu. Međutim, nema pravila, svako dete je individua.
* Kako ih treba pripremati?
– Trebalo bi im uvesti neke radne navike, obaveze, da odnesu đubre, slože igračke, pospreme sto… Roditelji ne treba da rade umesto njih, da ih prezaštićuju, jer će tako deca imati manjak samopouzdanja. Veoma je važno da deca završe započeto, bilo da je to igra, neki zadatak ili aktivnost. To je priprema da završavaju radne zadatke u školi. Takođe, treba im odvojiti prostor ili sobu u kojoj će da rade domaće i uče kad krenu u školu.
* A kako izgleda psihološka priprema?
– O školi treba da se priča pozitivno, ali realno. Dakle, u školi će imati obaveze, moraće da slušaju učiteljicu i da rade zadatke, ali će i da se igraju, druže, šale. Nekada će im biti teško, ali se mogu uvek obratiti učiteljici ili roditeljima. Mogu se posvađati sa drugom, ali ni to nije ništa strašno, sve može da se reši i da na kraju bude sve u redu. Važno je ne idealizovati previše školu, govoriti da će tamo sve biti sjajno, i bez problema, ali ne valja ni omalovažavati školu, u smislu “ma šta će ti škola”.
* Šta mogu da budu problemi ako se deca ne pripreme dovoljno?
– Na početku školovanja može se javiti školska fobija. Ona može da se javi kod dece koja su i ranije iskazivala nesigurnost, plašljivost, i imala druge strahove, na primer od životinja ili od nepoznatih ljudi. Škola može da bude samo okidač za nastanak nove fobije. Ovo treba razlikovati od uobičajene strepnje zbog polaska u školu. Fobija se može prepoznati ako dete ima simptome poput bolova u stomaku, bledilo, pojačan rad srca…
.jpg)
* Koje rečenice roditelji ne bi smeli da izgovore?
– Ne treba ih zastrašivati rečenicama “to tako nećeš moći u školi”, ne porediti ih sa braćom, sestrama ili drugarima, ne govoriti im “tamo će ti biti super, svaki dan zabavno”. Umesto toga treba ih bodriti rečima “ti si sposoban i pametan, snaći ćeš se i u školi”.
* Kako treba obeležiti prvi dan škole?
– Taj dan treba da bude svečan, treba ga proslaviti, napraviti tortu, pozvati goste ili otići na kolače, i detetu prirediti slavlje.
* Da li decu treba učiti azbuku i brojeve pre škole?
– To nije neophodno, ni obavezno. Decu treba nenametljivo pripremati tako što će ih odvesti u bioskop, na predstavu, pa da kroz igru prepričaju radnju. Dobro je sa njima igrati društvene igre. Čak i igre na telefonima i kompjuterima mogu da budu edukativne, samo je važno ograničiti vreme, na najduže jedan sat dnevno. Ipak, najvažnije je da budu što više napolju, da imaju fizičkih aktivnosti, da voze bicikl, rolere, plivaju.
Komentari (0)