Ukoliko ste u mogućnosti, kupujte breskve kod lokalnih uzgajivača. Kada uzmete plod u ruku, obratite pažnju na to da li je zelen oko drške ili ne – ako jeste, reč je breskvi koja je još zelena i nije za jelo.
Zreli plodovi su mekani, nežni na dodir i imaju slatkast, osvežavajući miris, koji podseća na med. Važno je i da plod gladak kada ga dodirnete, da nigde nije oštećen. Izbegavajte breskve koje imaju smežuranu kožu jer su takvi plodovi stari. Breskve čije je meso bele boje vrlo su slatke, dok one sa žutim mesom imaju nešto manje šećera, ali su bogatije aromom.
Breskva (lat. Prunus persica) je ukusna i vrlo zdrava voćka, poreklom je iz severozapadne Kine, ali su danas najveći izgajivači Italija, Grčka i Španija.
Ova sočna voćka je odličan izvor mnogih važnih sastojaka: ima vitamine A, C, E, K i B3, minerale kalijum, bakar, mangan, magnezijum, gvožđe, kalcijum, fosfor i selen. Sadrži folnu kiselinu, klorogensku kiselinu, karotenoide, rutin, kvercetin, katehine, vlakna, ugljenehidrate, i nešto manje količine belančevina i masti.
Zahvaljujući vitaminu B2, plodovi breskve su odličan saveznik dobrog vida, lepe i zdrave kože. Vlakna prisutna u ovim plodovima pospešuju detoksikaciju organizma, čuvaju zdravlje srca i krvnih sudova, pomažu u regulaciji nivoa šećera u krvi, ubrzavaju varenje.
Breskve sadrže vrlo malo kalorija pa se smatraju odličnim saveznikom zdravog mršavljenja. Pojedete li jednu breskvu srednje veličine, unećete u organizam svega 60 kalorija.
Kako se čuvaju
Breskve se mogu ubrati i pre nego što su sasvim zrele jer ovo voće zri i nakon branja. Ako kupite plodove koji nisu zreli, stavite ih u papirne kesice i držite ih na sobnoj temperaturi. Ako želite da vam zrele breskve duže traju, čuvajte ih u frižideru, takođe u papirnoj kesi. Zrele breskve se brzo kvare – za svega dva-tri dana.
Komentari (0)