Devojčica je ukrašavala malu kutiju sa zlatnim ukrasnim papirom da je stavi pod jelku. Kada je otac saznao da je devojčica potrošila puno novca za rolnu ovog papira, naljutio se i kaznio je. Sledećeg jutra devočica je donela poklon za svog oca.
“Ovo je za tebe, tata”, rekla je ona.
Kada je otvorio kutiju i video da je prazna, otac se ponovo naljutio.
“Zar ne znaš, da kada nekome daš poklon, trebalo bi da nešto bude u njemu?”, pitao je devojčicu.
Devojčica je pogledala svog oca sa suzama u očima.
“Tata, ali poklon nije prazan, ispunjen je mojim poljupcima, za tebe”, odgovorila je.
Otac je bio zapanjen. Osećao se tako neprijatno da je samo čvrsto zagrlio svoju ćerku i zamolio je za oprostaj. Dugi niz godina svog života čovek je držao tu zlatnu kutiju pored kreveta. Kad god se osećao tužno i slomljeno, on bi otvorio kutiju i mislio o ljubavi koju je njegova ćerka smestila tu. To bi mu uvek popravilo raspoloženje.
Komentari (0)