Mnogi se slažu da roditelji u Francuskoj imaju metode za vaspitavanje koje bi svi trebalo da usvojimo. Evo čega se francuski roditelji pridržavaju… Pamela Drukermen, autorka knjige ”Vaspitanje deteta”, istraživala je razlike između podizanja dece u Francuskoj i Americi.
Ona je došla do pet ključnih razlika, a evo i kojih:
1. Deca u Francuskoj spavaju tokom cele noći
Za razliku od beba u Americi koje se bude u sred noći, bebe u Francuskoj spavaju tokom cele noći. Zbog čega je tako? Pamela je otkrila da roditelji u Francuskoj praktikuju tzv ”pauzu”. Ukoliko je praktikuju u prva dva meseca od bebinog rođenja, beba će naučiti da se sama uspava.
“Dozvolite svojoj bebi da se sama umiri, nemojte odmah da reagujete. Odrasli se takođe bude u toku noći, ali se obično toga ne sećaju jer umeju odmah da pređu u drugu fazu sna. Ne treba da pauzurate predugo. Neki roditelji čekaju oko pet minuta, dok neki čekaju i malo duže ili kraće. Oni ne dozvoljavaju bebi da previše plače, ako beba i nakon ”pauze” nastavi da plače, znači da je nešto drugo po sredi”, objašnjava Pamela.
2. Deca u Francuskoj nisu probirljiva kada je hrana u pitanju
Mnogi kažu da kada dete odbije neku hranu, treba sačekati par dana, pa mu ponovo ponuditi isto.
”Razgovor o hrani ne treba da se svede na ”to mi se sviđa” – ”to mi se ne sviđa”. Francuzi predlažu da deci ponudite povrće i postavite pitanja poput: ”Misliš li da je hrskavo?”, ”Kakav zvuk se čuje kada žvaćeš?”, ”Na šta te podseća ukus?”, ”Šta osećaš u ustima?”… U Francuskoj ne postoji ”hrana za dete”.
3. Deca u Francuskoj moraju da koriste “četiri zlatne reči”
U Americi postoje dve zlatne reči – “hvala” i “molim te”. Francuzi imaju četiri – s’il vous plaît (molim te), merci (hvala), bonjour (dobar dan) i au revoir (doviđenja). “Hvala” i “molim te” su neophodni, ali ne i dovoljni.
”Mislim da se turisti u Parizu često tretiraju loše ili grubo, većim delom zbog toga što ne počinju interakciju sa Bonjour (bonžur – dobar dan), čak i ako se odmah potom prebace na engleski. Bitno je reći ”bonžur” kada ulazite u taksi, kada konobarica prvi put priđe vašem stolu ili pre nego što prodavca upitate za odgovarajući broj farmerica. Izgovaranjem ovoga, vi zapravo poštujete postojanje druge osobe”, navodi Pamela.
4. Deca u Francuskoj imaju odvojeni identitet od roditelja
“Ako vam je dete jedini cilj koji ste postigli u životu, to nikako nije dobro za njega.” Amerikanci imaju običaj da decu stavljaju na prvo mesto. Pamela je u svojoj knjizi zapisala iskustvo jedne mame iz Francuske koja je živela u Americi:
“Na proslavi Dana zahvalnosti, jedna mama bila je oduševljena kada je u trpezariju ušla njena trogodišnja ćerka. Svih dvadesetoro odraslih prestalo je da priča za stolom i fokusiralo se na devojčicu. Pomislila sam ‘O, čoveče, ova kultura je neverovatna. Čini se kao da je dete Bog’.”
5. Deca u Francuskoj imaju više slobode
Roditelji u Francuskoj trude se da budu striktni oko nekoliko stvari (ovo se naziva ”okvir”), ali van tog okvira, oni svojoj deci daju onoliko slobode koliko mališani to mogu podneti. Na primer:
– U vreme spavanja mali Francuzi moraju da budu u svojim sobama, ali tamo mogu da rade šta god žele.
– Vikendom mogu da gledaju dva sata TV, ali sami određuju kada će to biti i šta će gledati.
– Moraju da probaju sve od jela, ali ne moraju sve da pojedu.
Komentari (0)