Naš cilj je da se znaci HPV (humani papiloma virus) infekcije genitoanalne regije otkriju u što ranijoj fazi. Uvek se, međutim, postavlja pitanje, može li se to uraditi, i da li ovaj proces prate dijagnostičke greške?
Sigurno je da PAPA test nije dovoljan. Njegova dijagnostička sigurnost je 50 odsto. To nam nameće odgovornost da dijagnostičku sigurnost povećamo barem još 30 odsto. To je, naravno, moguće ako se na PAPA test obavezno nadoveže stručan kolposkopski pregled. Priča da kolposkopija nije potrebna u dijagnostici HPV infekcije smatra se stručnom greškom bez sumnje. Svaka nejasnoća kod lekara, nesigurnost, samim tim i izbegavanje daljih dijagnostičkih procedura dovodi do komplikovanja situacije sa HPV infekcijom.
Šta podrazumeva kolposkopski pregled?
Sam kolposkopski pregled je apsolutno bezbolan za ženu. Podrazumeva upotrebu kolposkopa, aparata kojim je moguće videti grlić materice, sluzokožu vagine, malih usana, analnu i perianalnu sluzokožu, pod uveličanjem od šest do 40 puta. Sam pregled ima odgovarajuću proceduru u radu koja pomaže ginekologu da lakše uoči, prepozna i opiše eventualne patološke promene na grliću i genitoanalnoj regiji.
.jpg)
Pregled uvek počinje kolposkopskim pregledom sluzokože, malih usana vagine, a potom se prelazi na grlić. Pre nego što počnemo pregled, sluzokožu premažemo sa od tri do pet odsto rastvora sirćetne kiseline, kako bismo lakše uočili patološke pojave. Kada ovo kažem mislim prvenstveno na supkliničke, početne forme kondiloma, koji se nakon premazivanja vide kao male beličaste perle duž sluzokože malih usana i vagine sa centralnim krvnim sudom. Ove promene se na glatkoj sluzokoži pipaju kao perlaste neravnine: ovakvi supklinički oblici kondiloma su rezervoari HPV virusa koji se odatle širi prema grliću i spolja prema koži.
Šta se kolposkopskim pregledom vidi na grliću?
Posle premazivanja grlića rastvorom sirćetne kiseline gledamo grlić pod uveličanjem kolposkopa. Apsolutno netačno je ako vam žena kaže da ima ranicu. To je nepoznat pojam u kolposkopiji i ne prikazuje niti jednu kolposkopsku sliku. Ono što ukazuje na loš nalaz su kolposkopske slike tipa mozaika, punktacija, AW epitela ili leukoplakija. Ove slike su obično pokazatelji nekog patološkog procesa na grliću koji nedvosmisleno ukazuje na HPV infekciju. Još gore je ako imamo kombinaciju nekih od navedenih kolposkopskih slika, što je definitivno loš i rizičan kolposkopski nalaz ispod kojeg se obično krije (CIN II, III) i sam karcinom, tako da PAPA nalaz gubi na dijagnostičkom značaju ako imam jasnu kolposkopski vidljivu patološku sliku. Sve ovo govori da je stručan kolposkopski pregled dijagnostički mnogo značajniji od oslanjanja samo na PAPA test.
Šta se radi kada se kolposkopski dijagnostikuju pomenute promene?
Moj terapijski cilj je da se odmah problem reši i da jednom intervencijom zadovoljim i 100 odsto dijagnostiku i 100 odsto lečenje. Kondilome otklanjam odmah u lokalnoj anesteziji svojom kombinovanom tehnikom radiotalasne vaporizacije i excizije, bez obzira na to da li su u početnom stadijumu ili su masivni. Nikako se ne sme čekati da oni budu veći pa ih skidati, jer takvi saveti lekara spadaju, takođe, u stručnu grešku.
Kada je reč o promenama na grliću i dijagnostiku i terapiju rešavam jednom intervencijom: radiotalasna LOOP excizija. Ovom intervencijom u lokalnoj ansteziji za pet minuta otklonim potpuno promenu, bez krvarenja, i time je pacijentkinja izlečena, a da pritom, bez obzira na to da li je rađala ili ne, nema uticaja na njeno reproduktivno zdravlje i strukturu grlića. Prethodna biopsija apsolutno nije potrebna jer je samo dijagnostička metoda, a ne i terapijska, pa bi se pacijentkinje dva puta izlagale nepotrebnim traumama.
HPV infekciju smo izlečili samo ako smo uklonili sve HPV izazvane promenama, bez obzira na to da li su na malim usnama, vagini, anusu ili grliću.
Komentari (0)