Evo kako da izvučete maksimum od sna. Kad večeras krenete na spavanje, stavite knjigu ispod jastuka. Možda se nećete probuditi sa zapamćenim sadržajem, ali ne gubite nadu. Neke stvari ipak možete da naučite, ili bar da unapredite znanje – dok dremate. A učinak najviše zavisi od – zvuka.
Predstavljamo vam veštine koje možete da poboljšate tokom sna.
1. Strane reči
U nedavno sprovedenom eksperimentu naučnici su od grupe Nemaca tražili da počnu da uče holandski jezik, a za početak su im dali neke osnovne reči. Zatim su od njih tražili da spavaju.
Bez njihovog znanja naučnici su nekolicini iz grupe tokom sna puštali preko zvučnika reči koje su učili. Ostali nisu bili izloženi bilo kakvom zvuku. Kasnije, kada su hteli da provere njihovo znanje, grupa koja ih je slušala tokom sna bila je bolja u prepoznavanju reči i njihovom prevođenju.
Kako bi bili sigurni da su ovi zaključci povezani sa snom od druge grupe ljudi tražili su da slušaju reči dok se bave nekom aktivnošću u budnom stanju, poput šetnje. Ljudi koji su šetali nisu imali ni približno dobre rezultate kao oni kojima su reči puštane u snu.
.jpg)
2. Muzičke veštine
U jednoj studiji naučnici su učili grupu ljudi kako da sviraju gitaru koristeći tehniku iz video-igrice Guitar Hero. Nakon toga poslali su ih na spavanje. Kad su se probudili, tražili su od njih da odsviraju melodiju ponovo.
Jednoj grupi učesnika je bez njihvog znanja, tokom sna, puštana melodija koju su vežbali. Druga grupa nije bila u mogućnosti da čuje melodiju. Učesnici kojima je tokom sna puštana muzika, iako se toga nisu sećali, svirali su melodiju daleko bolje od učesnika kojima tokom sna melodija nije puštana.
3. Raspored stvari
Istraživači su 2013. godine su od 60 odraslih ljudi tražili da na kompjuteru postave virtuelni objekat na određenu lokaciju na ekranu. Nakon što su odabrali lokaciju i smestili predmet tu, čuli su specifičan zvuk. Zatim su sproveli dva eksperimenta tokom kojih je od učesnika zahtevano da spavaju po sat i po vremena.
Tokom prve dremke, učesnicima nisu puštali nikakav zvuk. Tokom druge dremke, pušten im je zvuk koji su čuli dok su smeštali predmet na određenu lokaciju na ekranu kompjutera, iako se niko od njih toga nije sećao kad su se probudili.
Ne iznenađuje, što su posle svake dremke, sećanja ljudi bledela. Ali, njihova sećanja su bledela manje kad su bili izloženi – nesvesno – zvuku koji im je puštan kada su pozicionirali predmet. Zanimljivo je da im je pamćenje bilo bolje, ako bi im na početku rekli da je virtuelni predmet ima veliku vrednost.
4. Kako sačuvati posebne uspomene
Naučnici misle kako naš mozak koristi specijalan sistem tagovanja da odvoje kritična sećanja od onih manje bitnih. One koje mozak obeleži kao “važna” štalju se direktno u dugoročno pamćenje, dok manje važna bivaju isprana svakim novim sećanjem koje naiđe. Međutim, istraživači veruju da ovaj sistem može da se hakuje u našu korist.
U nedavno sprovedenoj studiji, otkrili su da ljudi koji čuju zvuk koji je povezan sa nekim događajem, čak iako je nebitan, imaju veće šanse da ga zadrže u memoriji.
Prvo su imali grupu dobrovoljaca koja je pozicionirala ikonice na ekranu kompjutera. Kompjuter je bio programiran tako da proizvede specifičan zvuk posle svakog pozicioniranja. Smeštanje ikonice na kojoj je mačka pratilo bi mjauk. Smeštanje zvona pratila bi zvonjava. Onda su pustili dobrovoljce da dremnu. Dok je jedna grupa spavala, naučnici su im puštali zvuke koji su pratili neke od ikonica. Drugoj grupi nisu puštali ništa.
Ljudi koji su slušali zvuke bolje su sećali svih ikonica.
Šta se to događa tokom sna i čini toliko koristi za naš mozak?
Naša moždana aktivnost usporava u pojedinim deonicama sna tokom noći, a neki ljudi više vremena provode u fazi takozvanih usprorenih moždanih talasa od ostalih. Naučnici veruju da u toj fazi sna neka našta kratkoročna pamćenja postaju dugoročna i da se skladište u prefortalnom korteksu.
U nekim od ovih eksperimenata, kad su istraživači mogli da proučavaju moždanu aktivnost učesnika koji su spavali, primećeno je da oni koji su bili izloženi zvuku tokom noći imali tendenciju da više vremena tokom sna provode u njegovoj usporenoj fazi.
Drugim rečima, možda što više usporenih faza sna imamo to je bolje po nas – em učimo nove veštine, em pamtimo važne stvari.
Komentari (0)