Šest grešaka koje pravimo tokom dijete

Praznična trpeza za sobom ne ostavlja samo punu sudoperu sudova koje treba oprati i prazan novčanik zbog koga nas boli glava.  Jedan od posledica praznične gozbe neretko je i višak kilograma, a rešenje najčešće tražimo u dijetama. Da bi dijeta imala efekta, ovih šest grešaka trebalo bi da ispravimo.

Većina dijeta podrazumeva semenke i orašaste plodove. Ipak, kako ih doživljavamo kao dijetalne, nije retkost da se zanesemo kada je količina u pitanju. Koja je prava mera?

– Prava mera je onoliko plodova koliko može da stane u šaku. Ne bi trebalo da jedemo više od 3 oraha, 8 badema, 5 do 6 indsijskih oraha, a kada su semenke u pitanju, prava mera je jedna kafena kašičica – kaže nutricionista Milka Raičević. 

Čini vam se da je izbacivanje ugljenih hidrata iz ishrane najbrži način da izgubite višak kilograma? Možda, ali ne bi trebalo ni to da radimo. Ugljeni hidrati predstavljaju izvor energije za sve funkcije koje obavlja naše telo. Naša sagovornica objašnjava da ih nije potrebno izbaciti iz ishrane, već povesti računa o njihovoj količini. Pirinač i pasulj mogu da se nađu na stolu ukoliko količina ne pređe ivicu tanjira, a krompira možete pojesti onoliko koliko može da stane u šaku. 

Ako se već pridržavate plana ishrane, nemojte varati grickalicama. Užina je potrebna i poželjna i u većini dijeta ih podrazumeva.

– Za užinu  treba da tonizirate organizam. To može biti voće, zapravo jedna voća, a najbolje bilo bi da bude salata, na primer samo kupus ili kupus sa cveklom i šargarepom. Salata za užinu može da sadrži i sir, tunjevinu ili leblebije, ali gricalice zaboravite – savetuje nutricionista Milka Raičević.

Prva pomisao na dijetu, za mnoge je podrazumeva izbacivanje masti iz ishrane. Ipak, koliko god da nam zvuči logično, ovo nije dobra odluka. Masti su neophodne organizmu, a postoje i zdravi načini da ih unesemo.

– Dobar izbor su maslinovo ulje, biljne masti, čak i svinjska mast dolazi u obzir, ali treba voditi računa da količina ne prelazi kašičicu. Takođe, masti bi trebalo dodati naknadno, odnosno hranu pripremati bez masnoća, pa da se one naknadno dodaju, jer na taj način izbegavamo sve negativne posledice termičke obrade masti – kaže nutricionista Milka Raičević.

Dijeta, dijetalno…nekako zvuči logično, zar ne? Zapravo nije. Proizvodi na kojima po pravilu stoji oznaka “zdrav” ili “dijetetski” nisu lišeni šećera. Čak, dijetetski proizvodi često sadrže više šećera nego što možete da zamislite. Razlog je jednostavan. Ukus hrani daju masti i šećeri koji se nalaze u njoj, pa proizvođači, da bi prikrili manjak masti, a time i ukusa, obično stavljaju velike količine šećera. One su sakrivene i u namirnicama od kojih ne biste očekivali, jer im je osnovni ukus slano ili čak ljuto.

Kada se problemi sa kilogramima izmaknu kontroli, najčešće se trudimo da pronađemo dijetu koja će nam omogućiti da za kratak period skinemo veliki višak. Nije retkost ni da pribegavamo gladovanju, ali to nije dobro rešenje.

– Da bismo gubili kilograme na zdrav način i da se oni ne bi vraćali, mesečno bi trebalo da gubimo  do 3 kilograma. Sve preko toga, zahteva da izmučite organizam, a postoji rizik da se višak brzo vrati – kaže Milka.