Trudnica ostala bez posla u prodavnici brze hrane

Trudnica Dejana Tuba (26) izgubila je posao u jednoj prodavnici brze hrane u Beogradu gde je bila stalno zaposlena, jer je ostala u drugom stanju! Poslodavci joj čak nisu ni rekli da je ugovor o radu raskinut, već je to, tvrdi ona u ispovesti za ”Novosti”, slučajno saznala pri pokušaju da overi zdravstvenu knjižicu krajem godine.

– Otvorila sam trudničko bolovanje po savetu lekara zbog rizične trudnoće 8. decembra 2015. i odnela doznake na posao – priča nam Dejana. – Gazdarica ih je uzela i ništa nije komentarisala. Nove doznake sam ponovo odnela 28. decembra, i sve je bilo u redu. Međutim, dva dana kasnije otišla sam u socijalno da overim zdravstvenu knjižicu, a oni mi kažu: ”Pa ne možete je overiti, jer više niste zaposleni, raskinuli ste ugovor o radu.” Ostala sam u šoku. Ništa mi nije bilo jasno.

Dejana nam priča da je odmah otišla u fast-fud ”XXL” na Konjarnik da razjasni šta se dešava.

– Jedan od gazda Svetomir Vučević sve vreme je iz kuhinje vikao: ”Izlazi napolje!” Pošto nisam htela da odem dok mi ne objasne šta se desilo, gazdarica Milena Otašević je izašla i dala mi kovertu u kojoj su bili moja radna knjižica i ugovor o sporazumnom raskidu rada – nastavlja priču Dejana. – Iako ga nikada ranije nisam videla, na njemu je stajao moj potpis. Pretpostavljam da mi je taj papir poturila zajedno sa ugovorom o zaposlenju na neodređeno vreme. Donela ga je kad sam imala mnogo posla da ga potpišem, a ja ga nisam ni pročitala. Dala mi je više papira, listala samo ćoškove i govorila: ”Tu potpiši, požuri, moram da idem.” Na tom ugovoru o sporazumnom raskidu datum je 4. decembar 2015, koji nisam ja upisala. U njemu stoji i da sam podnela zahtev za raskid 1. decembra i napisala ”molim vas da raskinemo ugovor”, bez ikakvog objašnjenja ili razloga za raskid.

Dejana Tuba priča da je odatle otišla pravo u inspekciju rada da prijavi poslodavce.

– Tu su mi rekli da moj slučaj kao takav nije prvi, a verovatno ni poslednji, da oni po zakonu ne mogu ništa da preduzmu, jer postoji taj ugovor. Mogu jedino da tužim poslodavca i da se na sudu narednih godina dokazuje da mi je to podmetnuto – navodi Dejana. – Inspektorka je čak i komentarisala da nema logike da ja 8. decembra otvaram bolovanje a da sam četiri dana ranije dala otkaz.

U inspekciji rada za ”Novosti” je rečeno da su razmatrali zahtev Dejane, koja sa suprugom Miroslavom živi nadomak Beograda, u selu Rakovica, ali ”da ne mogu da postupaju, jer radni odnos nije prestao otkazom od strane poslodavca, već po osnovu zaključenog sporazuma”.

– Eventualno postojanje mane volje prilikom njegovog zaključenja, kao i povrede prava iz radnog odnosa, može se utvrditi u sudskom postupku. Podnosilac zahteva može pobijati prestanak radnog odnosa u slučaju da je sporazum prihvaćen pod pretnjom, prinudom ili drugim oblicima mane volje, čije postojanje utvrđuje sud, a ne organ uprave – kažu u inspekciji rada, i savetuju da se, kada poslodavac zaposlenima nudi ovakve ugovore, obrate Inspektoratu za rad ili da zatraže stručnu pravnu pomoć.

O celom slučaju, međutim, u fast-fudu ”XXL” nisu želeli da govore, s obzirom na to da se ni posle naših višednevnih poziva Svetomir Vučević i Milena Otašević nisu oglašavali.

Advokat Nebojša Perović, pored ukazivanja na to da je davanje otkaza ženama koje su ostale trudne krajnje neljudski čin, kaže da poslodavac ne trpi finansijsku štetu, jer sva novčana davanja u toku trudničkog i porodiljskog bolovanja pokriva država. – Zbog toga je takva odluka bilo kog poslodavca nerazumljiva, ali i nezakonita – navodi Perović. – Opšte je poznato da u poslednje vreme poslodavci pribegavaju lukavoj radnji i prilikom zaključenja ugovora o radu zaposlenom daju da potpiše i zahtev o njegovom raskidu u koji, kad zatreba, naknadno upisuju datum. Pri tome nisu upućeni da je to mana volje, što znači da zakon nije svojevoljno potpisan od strane zaposlenog, te je ništavno. Takođe, može sadržavati i elemente krivičnog dela falsifikovanja isprave.

Zaposlene žene na trudničkom ili porodiljskom odsustvu podnele su prošle godine 255 žalbi inspekciji rada, a obraćale su im se pre svega zbog nezakonitog otkaza i zbog neisplaćivanja zarada.

Inspektori su doneli 99 rešenja kojima su poslodavcima naložili da s trudnicama koje su radile na određeno vreme zaključe ugovore o radu do isteka prava na porodiljsko.