Svake godine u vreme praznika policija upozorava na to da pirotehnika ne sme biti dostupna deci jer ona najčešće stradaju, i to su obično ozlede ruku, šaka i očiju. Često se spominje da pucnjava može izazvati traumu kod životinja, posebno pasa, a nas je zanimalo kako ta vrsta buke utiče na bebe i decu.
Magistar psihologije Sunčana Rokvić kaže da iznenadni i glasni zvukovi mogu izazvati strah i prolaznu fobiju kod male dece, a najizloženija su deca od oko dve godine pa do školskog uzrasta.
Ne razumeju da se ne radi o ozbiljnoj opasnosti
– U tom uzrastu su dovoljno kognitivno sazreli da mogu razviti strah od podržaja iz okoline (oko druge godine života pojavljuju se razvojni strahovi), a opet nedovoljno zreli da razumeju da se ne radi o ozbiljnoj opasnosti. Takođe, jako glasan zvuk izaziva osećaj bola, posebno kod dece koja imaju niži prag osečanja bola. Tako iskustvo koje dete uplaši i ujedno izaziva osećaj nelagode i bola, a i roditelji su uplašeni, vrlo lako može biti veliki izvor stresa koji može prouzrokovati razvoj fobije. Najčešće se radi o prolaznom strahu te ne govorimo o pravim fobijama u kliničkom smislu, ali to svakako može otežati svakodnevno funkcionisanje deteta i oporodice, posebno u ovo doba godine kad gotovo stalno odekuju zvukovi petardi i vatrometa – objašnjava psihologinja.
.jpg)
Nisu ni svesni opasnosti Dajte detetu pravo da se boji
– Kod dece koja doje, dovoljno je da roditelji uzmu dete u ruke i umire ga. Dete u tom periodu na podražaje iz okoline, kao što je buka, retko reaguje razvojem nekih promena u ponašanju. Svakako je važno da roditelji ostanu mirni koliko to mogu, jer deca posmatraju reakcije roditelja i prilagođavaju im se. Važno je deci dati pravo da se boje, priznati im strah. Svako dete je drugačije i posao roditelja je da otkrije šta njegovom detetu deluje umirujuće, šta mu pruža osećaj sigurnosti. Neke od ideja su da dete drži roditelja za ruku, stavi nešto na uši da se utiša jačina zvuka, da dete zažmiri i slično – savetuje Sunčana Rokvić.
Kako reagovati na dečje strahove?
Ističe da je važno s decom predškolskog uzrasta izbegavati mesta gde se koristi pirotehnika, posmatrati vatromet s veće udaljenosti i koristiti sredstva najnižeg nivoa buke ako kod dece postoji interes da prisustvuju takvim aktivnostima.
Adrenalin i uzbuđenje
Činjenica je da su već predškolska deca zainteresovana za rakete, vatromete i petarde, a kasnije, kod školaraca to postaje gotovo uobičajeno. Pitali smo psihološkinju odakle ta fascinacija dolazi i je li u redu da roditelji priušte detetu takvo uzbuđenje.
– Fascinacija ima veze s interesom same dece i naravno roditelja. Korištenje pirotehničkih sredstava je aktivnost koja izaziva porast hormona adrenalina te stvara osećaj uzbuđenja. To je zaista individualno i ima ljudi koji to vole, pa je tako i kod dece – objašnjava Sunčana Rokvić i ističe da je u tom slučaju važno kupiti sredstva najnižeg niovoa, koja ne mogu povrediti i ne dozvoliti detetu da ono rukuje pirotehničkim sredstvima, već samo odrasli.
.jpg)
Do desete godine jedno ne rešiće raspravu
Kad dete samo želi da baca petarde…
A što kad starija deca požele sama da bacaju petarde i rakete. Od kog uzrasta im se to može dopustiti i u kojim uslovima?
– Kad nešto deci zabranimo, često to ima kontraefekat i deca krišom pucaju te je tako opasnost od povrede mnogo veća. Kad se radi o deci u uzrastu kada ne mogu sama kupiti ili tražiti da im neko kupi pirotehniku, recimo do 10 godina, roditelji mogu mirno reći da to ne odobravaju te da ako i dalje budu želeli da pucaju kad budu imali 10-12 godina, da će se dogovoriti na koji način. Deca će se ljutiti i to je njihovo pravo.
Važno je deci objasniti koje su sve opasnosti, šta se nikako ne sme te da postoji neispravna pirotehnika i zato je ključno da se pridržavaju pravila. Odgovorno roditeljstvo na ovu temu značilo bi da su roditelji svesni stava svoje dece oko korištenja pirotehnike te, ako su deca jako zainteresovana važno je da se roditelji aktivno uključe i omoguće deci pucanje u najsigurnijim mogućim uslovima – poručuje savetnica.
Komentari (0)