O tome još uvek sanjamo: Lepota porođaja u kadi

Činjenica je da porođaj u vodi iziskuje savršenu trudnoću te da se pre takvog porođaja moraju obaviti mnoge dodatne analize kako bi se isključile komplikacije, mora biti reč o jednoplodnoj trudnoći te idealnom položaju za bebu. Uopšte se smatra da bi se trudnica za ovakav porođaj trebala početi pripremati već od 37. nedelje trudnoće kako bi se videlo je li dobra kandidatkinja za porođaj u kadi. 

Norveška, kao i druge skandinavske zemlje beleže porast ovakvog načina rađanja, a kako to to zaista izgleda pokazuje iskustvo Marije Terezije, Norvežanke hrvatskog porekla koja je svoje treće dete rodila u vodi, u jednoj maloj bolnici u blizini Osla, a uz nju je osim oca i celog medicinskog tima bila i prijateljica fotografkinja koja je fotografisala ceo porođaj.

Potpuno prirodno – Iz vode u vodu

Moramo li reći – oh kako lepo, s obzirom na to da se u bolnicama u našem regionu jedva sme približiti samo otac, i to samo u slučaju klasičnog porođaja. O prijateljicama, mamama, a kamoli fotografima koji će zabeležiti ove srećne trenutke, još uvek možemo samo sanjati. Terezi, od milja znanoj kao Rezi, porođaj je izgledao ovako:

S obzirom na to da je bilo reč o trećem porođaju lekari s kojima su Tereza i Alan bili u telefonskom kontaktu savetovali su dolazak u bolnicu nakon što su njeni trudovi postali jači i češći. Bilo je kišno veče i po dolasku u bolnicu prvo su obavljene klasične analize. Ustanovljeno je da porođaj neće još odmah početi te su Tereza i Alan još malo šetali okolo kako bi se lakše otvorila. 

Babice su u to vreme pripremile kadu (temperatura vode reguliše se na stalnih 37 stepeni), a kada su kontrakcije postale snažne Tereza  je ušla u kadu koja je zauzimala gotovo pola prostorije. 

Opušteno i bez stresa kroz svaku kontrakciju 
 

Voda je bila topla i opuštajuća i Tereza je uskoro našla pozu u kojoj joj je bilo najlakše izdržati trudove. Sve to vreme uz nju je bio njen suprug, muzika je lagano svirala, svetla su bila blago prigušena, i cela je atmosfera bila vrlo opuštena. Tereza je prvobitno htela roditi stojeći ali primamljivost kade i tople vode bila je ipak veća. U kadu je ušla u dva ujutro, a tačno u 3.50 rodila je malog Maka-Vilijama teškog 3.180 grama i dugačkog 47 centimetara. 

Porođaj je bio koliko toliko lagan, Alan je sve vreme bio uz nju baš kao i prijateljica Eva Ros koja je snimala svaki važan trenutak. 

Uspomena koju će Tereza i njena porodica, a posebno njen mali sin – imati zauvek. Tereza (36) je inače iz treće generacije norveških Hrvata, a Alan je u Norvešku došao nakon rata u Bosni i Hercegovini.  Oboje su vrlo kreativne duše, zajedno vode i malu kafe galeriju u kojoj se održavaju razni umetnički performansi, a osim malog Maka imaju i dve predivne devojčice – Leonardu zvanu Bi kojoj je danas šest godina te Anju koja ima četiri godine. 

 
Prvo tuširanje

Obe djevojčice rodila je u Norveškoj, a u međuvremenu je ova mala vesela porodica živela u Zadru gde su ih brojni Zadrani zapazili po njihovom umetničkom imidžu – Reza se naime, baš kao i Alan, već dugo konstantno šiša na “nulu”, a i devojčice su si jedno leto poželjele  olakšati život i svoju dugu kosu skratiti onako kako to nose mama i tata. Liberalna, kreativna slobodna umetnička duša to im je i dozvolila. 

I konačno, prvi pogled na svet oko sebe

Porodica se pre rođenja malog Maka ponovno vratila u Norvešku i trenutno tamo žive.