Zbog čega vas deca ignorišu?

Bilo da dete na vaše naredbe odgovara „za minut” ili ih potpuno ignoriše, to kod roditelja može pobuditi frustraciju. Roditelji potom reaguju na način ili da sami obave to što su tražili od deteta ili počnu vikati i pretiti u želji da postignu poslušnost.

Ali ako vaše dete ne posluša vaša uputstva prvi put i to se ponašanje nastavi, vreme je da razmislite o tome što možda pogrešno radite. Ove greške mogu umanjiti uspešnost vaših zahteva i podstaći dečje ignorisanje i prkos.

Previše naređujete

Ako detetu stalno prigovarate od toga da „pospremi igračke” do „prestani udarati kašikom po stolu dok jede”, veoma je moguće da će vašem detetu naprosto dosaditi sva ta gomila naredbi. Ukoliko imate nemirno dete, naravno da njegovo ponašanje iziskuje više upozorenja, ali bilo bi dobro da ih mudro filtrirate.

Na primer, jedno je reći detetu da ne vrišti i ne skače u 23 sata jer komšije možda spavaju, a drugo ako mu prigovarate što je u bojanki obijao nešto preko ivice ili da mu kosa stalno ide u oči. Ako dete konstantno ima vaš glas i vaše pridike kao zvučnu zavesu iza sebe, naučiće jednostavno ignorisati dosadni glas u glavi, pa neće čuti ni ono korisno što imate da mu kažete.

Ono što želite od deteta recite mu jednostavno, a vaše lične želje i preferencije sačuvajte, jer niko, a pogotovo malo dete ne može nešto obaviti na način baš kako ste si vi to zamislili.

Ignorisanje roditelje dovodi do ludila

Dajete slaba uputstva

Pažljivo birajte reči kojima izdajete naređenja jer su one izuzetno važne. Kažete li detetu „hoćeš li molim te oprati sada zube”, ono može naslutiti da je zadatak opcion i da ga u stvari ne mora obavezno uraditi pa naravno i neće. Dakle, puno je bolje reći: „Želim da sada opereš zube”. Uputstva morate davati s dozom autoriteta, a ne kao da molite komšiju da vam pozajmi šećera.

Ponavljate svoja uputstva

Ako stalno prigovarate i prigovarate, naučićete decu da uopše ne slušaju ono što ste prvi put rekli jer znaju da će doći „još toga”, pa vas možda požele čuti nakon vašeg osmog pokušaja, kada ste već na ivici sa živcima. Umesto da kažete: „već sam ti pet puta rekla da odeš da pospremiš igračke”, izdajte naređenje samo jednom, nakon čega sledi upozorenje. Cilj je naređenje, u njegovom prvom zadavanju dovesti do kraja jer vas deca u protivnom neće doživljavati ozbiljno.

Niste dosledni u posledicama

Ako nešto kažete deci, a ona vas ne poslušaju i nakon toga ne sledi ništa, deci šaljete poruku da ne mislite ozbiljno i da vas ne moraju slušati. Zato, ako ne planirateneke sankcije, ne naređujte, a posebno ne pretite jer će vas to koštati i zadnje trunke autoriteta. Potrudite se takođe da posledice budu motivišuće za dete – raniji odlazak u krevet, odlazak u krevet bez priče ili celi dan bez TV-a i primetićete razliku u ponašanju.

Ne nudite pozitivno ohrabrenje

Pozitivno odgajanje izuzetno je važno, jer ako samo prigovarate i primjećujete isključivo negativno ponašanje, vaše dete gubi motivaciju da se ponaša dobro jer tako ne može privući vašu pažnju. Pohvalite decu kada ugase TV onog trenutka kada ste to od njih zatražili ili ako su došli na večeru prvi put kada ste ih pozvali. Naravno, nemojte preterivati i pohvaliti svaki njihov zalogaj i gutljaj, jer se onda gubi smisao svega.