Manjak sunčeve svetlosti i smanjene temperature nakon letnje sreće kao rezultat imaju promene raspoloženja kod meteoropata, a depresija postaje najčešća bolest. Od 10 do 20 posto ljudi mogu se klasificirati kao meteoropati po simptomima učestalih promena raspoloženja praćenih umorom, pesimizmom, razdražljivošću, ali i fizičkim tegobama zbog promene vremena i godišnjih doba.
Meteoropatija nije izmišljena bolest, već dokazano stanje koje danas pogađa velik broj ljudi zbog užurbanog stila života, visokog niova stresa i manjka vremena provedenog u opuštanju i prirodi, objašnjavaju naučnici.
Krivac za to su moždane žlezde hipotalamus i hipofiza, koje reaguju na promene u temperaturi te količini svetla u zavisnosti od godišnjeg doba. Zbog toga meteoropati češće pate od tzv. sezonskih depresija, kao što je i popularni “jesenji bluz”.
Veza meteoropatije i jesenje depresije
Sezonske depresije nisu one kliničke koje zahtevaju lečenje i terapiju, ali mogu njima rezultirati ako se pojedinac prepusti pesimizmu, a rešenje za manjak energije i umor postane ležanje u krevetu. Naučnici objašnjavaju kako se depresija ne bi samo trebala svrstavati u psihičke tegobe, već u bolesti koje utiču na ukupno stanje organizma.
Najčešći simptomi su pojačane glavobolje, probavne tegobe poput gastritisa, zatvora i upalnih bolesti creva, promena prehrambenih navika u vidu prejedanja ili pak potpunog izbegavanja hrane te bolovima u zglobovima i mišićima.
.jpg)
Sezonska depresija pogađa svakog petog stanovnika na planeti
Antidepresivi nisu rešenje
Lekari će zbog nedostataka vremena i sredstava kao prvo rešenje na tegobe povezane s depresijom prepisati antidepresive, koji zapravo nisu namenjeni blažim poremećajima te navikavaju mozak na kreiranje veštačkih osećaja smirenosti. Oni blokiraju delovanje hormona stresa, ali tek su trenutno rešenje. Umesto s njima, znatno je bolje protiv jesenjeg bluza boriti se prirodnim preparatima i zdravim životnim navikama.
Pomoć iz prirode
Nedostatak sunca glavni je uzrok sezonskog afektivnog poremećaja, a fitoterapija je odličan prirodan način za njegovo ublažavanje. Kao najbolja biljka za umirivanje, ali i prevenciju depresije ističe se Pasiflora koja ima umirujuće delovanje. Kao prirodno sredstvo za smirenje ljudi je koriste već hiljadu godina, a pomaže kod poremećaja spavanja i u borbi sa stresom.
Za one čiji je glavni simptom manjak energije, hroničan umor te oslabljen imunitet rešenje je Ginsenga koji deluje na središnji nervni sistem i povećavaju koncentraciju, kao i AFA alge bogate hlorofilom i vitaminom B 12, koje stimulišu metabolizam i povećavaju nivo energije.
Osim toga, savetuje se uvesti redovitu fizičku aktivnost, po mogućnosti u prirodi koja će napuniti telo prirodnim stimulansima – svežim vazduhom i sunčevom svetlošću.
Komentari (0)