Svako zna za “pentreksil”, “baktrim”, “azitromicin”. Građani misle da ovi lekovi mogu sve da izleče, a zapravo ovi lekovi teško da bilo šta izleče.
Na ovo skreće pažnju i upozorava infektolog i predsednik Srpskog udruženja za antimikrobnu hemoterapiju prof. dr Mijomir Pelemiš, koji podseća na to gde nas može dovesti neracionalna upotreba ovih lekova. On ujedno i apeluje na lekare da ih ne propisuju tako olako.
– Ljubav prema antibioticima u Srbiji se dugo neguje. Svako zna za “pentreksil”, “baktrim”, “azitromicin”. Građani misle da ovi lekovi mogu sve da izleče, a zapravo ovi lekovi teško da mogu bilo šta da izleče. Oni su toliko mnogo korišćeni i za ono što treba i što ne treba da su bakterije na ove lekove postale maksimalno otporne. Ranije se svaka mokraćna infekcija lečila “baktrimom”, a sada to kod velikog broja pacijenata nema nikakvog efekta – navodi Pelemiš.
On napominje da se najčešće greši baš u ovo doba godine i zimi kada se antibiotici pogrešno daju za lečenje infekcija koje su izazvane virusima.
.jpg)
Rezistencija se razvija i zbog prekidanja terapije
– Greši lekar koji propisuje antibiotik pacijentu samo zato što ima visoku temperaturu. Čak i kada je temperatura 39 stepeni, treba prvo dati lek za njeno snižavanje, zatim uraditi najjednostavnije laboratorijske analize krvi i urina, bris guše i nosa, pa se tek na osnovu toga odlučiti za davanje antibiotika – kaže Pelemiš.
Greši se i što se posle tri dana uzimanja antibiotika, a pošto pacijent oseti boljitak, terapija prekida jer se na taj način razvija rezistencija. Umesto toga, antibiotik se pije minimum pet dana, a u proseku od sedam do deset.
Pelemiš je apelovao i na lekare da ne smeju da neguju “ljubav” prema nekom antibiotiku, već moraju da poznaju “mapu rezistencije” u Srbiji i u svojoj bolnici. To znači da moraju da znaju koje se bakterije najčešće javljaju u bolnici kod pacijenata koji su imali operaciju na srcu, a koje kod bolesnika kojima je ugrađen urinarni kateter, i koji antibiotici su u Srbiji izgubili svoju moć.
Komentari (0)