Konačno imate svoju bebu u naručju. Na sigurnom ste, okruženi svime što vam može zatrebati: naime, još ste uvek u bolnici. Ali ako je sve proteklo u redu, uskoro će vas poslati kući. Trebalo bi da budete zadovoljni, presrećni… Međutim, neki neobjašnjiv osjećaj usamljenosti i nesigurnosti struji vašim telom.
Ne želite nikome da priznate, ali bili biste najsrećniji kada bi vam dopustili da provedete još koji dan u ovome sigurnom okruženju. Tamo napolju, ko zna što sve može da se dogodi vašoj bebi. Tamo neće biti medicinskih sestara koje tačno znaju šta je bebi i kako treba da postupite. Ovo vam je prvi put, a oni misle da će biti sve u najboljem redu ako vam pokažu kako menjati pelene, oprati guzu, prisloniti bebu na grudi i nahraniti je.
Sigurno su vam ovakve misli dobro poznate. Štaviše, odjednom svi oni mirni i idilični prizori majčinstva koje gledamo u reklamama, na fotografijama, u knjigama… naglo počinju bledeti.
Naime, postoje trenuci kada, bez obzira na vašu iscrpljenost, bebin plač ne prestaje i pretvara se u eksplozivan koktel pri kojem mala pridošlica uopšte ne nalikuje na anđeosko stvorenje, već na biće koje na sve odgovara plačem. Tada smo sklone da pomislimo kako nećemo preživeti prve mesece.
.jpg)
Više niste samiIpak, malo-pomalo, sve će krenuti nabolje. Naučićemo na vreme da prepoznamo detetove potrebe, zadovoljimo ih, otkrićemo kod njegovog ponašanja i sve će se promeniti. Trebamo samo uhvatiti ritam, baš kao u plesu, gde ne može svako vući na svoju stranu. U ovom slučaju beba je ta koja vodi korak, a na vama je da je pažljivo pratite. U samo nekoliko nedelja upoznaćete dobro ritam svoga mališana i moći ćete preuzeti vođstvo.
Do tada se brinite isključivo o potrebama svoje bebe: nahranite je kad je gladna, uspavajte je kada je pospana i utešite je kada plače. Biće vremena i za kuću i za prijatelje i za kupovinu. U ovom ste trenutku važni jedino vi, vaš partner i vaša beba.
Pre nego vam se beba konačno nađe u naručju, o tom ste trenutku sigurno maštali hiljadu puta. Biće to susret prepun nežnosti i emocija, toliko iščekivan – i, zaista, takvim je i bio. Ipak to maleno biće koje sada držite u svome krilu, na neki je način potpuni stranac. Neobičan je to osećaj, ali katkad toj golemoj ljubavi koju smo namenili maloj pridošlici, jednostavno treba vremena da ispliva na površinu.
Nakon devet meseci iščekivanja svaka žena taj trenutak proživi na svoj način. Bilo kako bilo, dajte sebi vremena, i nemojte se prisiljavati da osećate ono što vam se još uvek čini stranim. Ljubav prema vašem detetu, beskompromisna i čista, sasvim sigurno je tu i rašće iz dana u dan.
Komentari (0)