Najčešći razlozi zbog kojih majke odustaju od dojenja

Majčino mleko je živa tečnost koja sadrži sve hranljive materije koje su potrebne za rast i razvoj deteta i ona se menja svaki dan, kako dete raste. Najbolji izbor za Vaše dete je upravo Vaše majčino mleko.

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje isključivo dojenje (bez dodatka vode, čajeva ili zamenskog mleka) prvih šest meseci, te dojenje uz dohranu do druge godine detetovog života, i duže, ako to žele majka i dete.

Zbog poteškoća u kojima se majke ne snalaze ili drugih razloga neke majke brzo odustaju od dojenja. Često majke prestaju da doje zbog neznanja, umora, stresa, izostanka podrške porodice i stručnjaka te zbog poteškoća u samom procesu dojenja.

Nije uvek lako

Najčešći razlozi zbog kojih majke odustaju od dojenja:

Majka misli da nema dovoljno mleka
 

Ovo je najčešći mit, koji je ujedno i glavni razlog zašto majke odustaju od dojenja. To je zapravo fiziološki nemoguće. Majke najčešće odustaju od dojenja zato što su uverene da nemaju dovoljno mleka za svoje dete. Zapravo se radi o manjku samopouzdanja kod majki, koje je česta zapreka uspješnom dojenju.

Dojenje se odvija prema načelu ponude i potražnje. Ako majka češće stavlja dete na prsa to će dojke proizvoditi više mleka kako bi se zadovoljila potražnja. Takođe, punoća dojke nije pokazatelj količine majčinog mleka koju je dete dobilo tokom podoja. Kada se uspostavi ravnoteža između ponude i potražnje majčinog mleka dojke postaju mekše, a to svakako nije znak da majke imaju manju količinu mleka ili da više nemaju količinu mleka koja je potrebna detetu.

Količina izdojenog mleka apsolutno nije pokazatelj količine mleka u dojkama. Majka ne može izdojiti onu količinu mleka koje dete podoji u podoju. Većina majki ima dovoljno mleka. Ako dete ne dobija dovoljno mleka najčešći uzroci su loš položaj deteta na dojci ili nepravilno dojenje, ili oboje, što se može uspešno korigovati u vrlo kratkom vremenu.

Buđenje noću

Jedan od mitova vezanih uz dojenje je taj da se deca bude noću samo radi dojenja. Zato mnoge majke očekuju da bi buđenje moglo prestati nakon prestanka dojenja. Noćna buđenja uobičajena su kod mnoge dece. Dr. Viliam Sears tvrdi da deca nisu “programirana” za san tokom cele noći, ali spavaju u kratkim periodima koji su isprekidani učestalim dojenjem.

U prvim mesecima života učestalo dojenje doprinosi boljem dobijanju na težini, a potrebe deteta tokom noći nisu manje od dnevnih potreba. Ako dete spava celu noć to nije pokazatelj da je popilo dovoljno majčinog mleka. Ako dete previše spava i ne traži dojku, ne dobija dovoljno mleka.

Ne postoji propisano vreme trajanja podoja niti propisano vreme između podoja. Trajanje podoja i učestalost podoja je individualna potreba svakog deteta koju majka mora prepoznati i zadovoljiti.

Preporuka je da doje na zahtev jer dojenje za dete predstavlja i utehu, ohrabrenje, povezanost, bliskost, bezbednost i zaštitu. Dopustite detetu da ono odredi raspored svoga hranjenja. Bez obzira na trajanje podoja, najvažnije je da vaše dete pravilno siše kako bi dobilo dovoljnu količinu mleka i napredovalno na težini, što je dobar pokazatelj uspešnog dojenja.

Strpljenje se višestruko isplati

Stres i dojenje

Čest je mit koji govori kako majka zbog stresa može preko noći izgubiti mleko iz dojki. To nema fiziološku podlogu jer je nastajanje mleka proces kao i nestajanje mleka. Oksitocin je hormon koji podstiče izlučivanje mleka i on je vrlo osetljiv na stres te se majci može činiti da je ostala bez mleka, no ona zapravo ima problem sa refleksom otpuštanja mleka.

Takođe, prolaktin, hormon koji stimuliše proizvodnju mleka, pojačano se proizvodi kada je majka u stanju stresa. Na ovaj način priroda čuva dojenje zbog njegove važne evolucione uloge.

Ishrana za vreme dojenja
 

Dojilje ponekad dobijaju uputstva da moraju paziti šta jedu i izbegavati određenu hranu. Vrlo su retke situacije kada su dečje tegobe kao što su kolike, gasovi ili pak detetov nemir povezane s hranom koju majka jede. Uravnotežena i zdrava ishrana za vreme dojenja važna je za očuvanje zdravlja majke, podizanja energije, te kao podrška organizmu iscrpljenom od porođaja. Majka dojilja treba jesti raznoliko, obroci trebaju biti redovni, umereni i planirani.

Energetske potrebe dojilje povećane su u odnosu na uobičajen unos vezan uz dob, telesnu masu, visinu i aktivnost žene koja ne doji. Izbor namirnica treba se temeljiti na piramidi pravilne ishrane: najveća količina uglikohidrata (neprerađene integralne žitarice, voće i povrće), manja količina proteina (mlečni proizvodi, meso i mahunarke), te mala količina masti (ulja biljnog porekla).

Potreban je oprez kod uzimanja hrane koja može izazvati alergijske reakcije, te je uputno nakon konzumacije takve hrane posmatrati dete i utvrditi da li je to izazvalo nekakvu reakciju kod deteta. Ako reakcija postoji, preporučljivo je određenu namirnicu neko vreme izbegavati. Uz kvalitet ishranu majka treba uzimati i dovoljnu količinu tečnosti.