Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Oslu ove nedelje objavilo je rezultate svoje studije koja je proučavala kako deca vide svet oko sebe, tačnije koje izraze lica svojih roditelja i ljudi u njihovoj blizini uopšte mogu da prepoznaju i s koje udaljenosti.
Uz pomoć tehnologije, matematike i prethodnih saznanja o vizuelnoj percepciji novorođenčadi, naučnici su konačno uspeli da pokažu odraslim ljudima koliko okolina uopšte mogu da percipiraju mala deca.
Rezultati studije tako su pokazali kako novorođenčad u dobi od dva do tridana života može da vidi lica pa čak i emotivne ekspresije na udaljenosti od 30 centimetara, što je zapravo neka prosečna udaljenost između lica deteta i lica majke dok ona doji.
Ako se ta udaljenost poveća na 60 centimetara, slika postaje mutna i neprepoznatljiva pa dete ne može da vidi facijalnu ekspresiju majke…
Ovako nas vide bebe
– Ranije su istraživači pokušali da procene šta tačno novorođenče vidi, a za to su koristili mirnu sliku, ali stvarni svet je vrlo dinamičan, stoga smo mi koristili slike u pokretu – objasnio je profesor Svein Magnusen sa Instituta za psihologiju.
Ranije u svojoj karijeri Magnusen je vodio istraživanja o vizuelnoj percepciji ljudi, a pre 15 godina se našao u jednoj diskusiji s kolegama oko toga mogu li bebe, tačnije novorođenčad da percipiraju svet oko sebe i u kojoj meri. Svi su se složili da ako deca mogu da imitiraju facijalne ekspresije od odraslih osoba, jedini razlog za to moraju biti lica koja se nalaze u pokretu. Tako je i nastala cela studija koja je dovela do ovih otkrića.
– Pre nismo imali opremu ni tehničku kompetentnost da testiramo našu ideju, a onda smo pre godinu dana ponovno odlučili da testiramo tezu. Tako da se naše otkriće temelji na ideji koju niko u međuvremenu nije testirao – zaključio je Magnusen.
Komentari (0)