Mama Ivana odlučila je da sa nama podeli svoje iskustvo kako je to biti majka troje dece, a istovremeno biti dobra supruga.
Kada smo se ja i suprug oženili bili smo ludi, mladi i prepuni energije. Nekoliko dana nakon svadbe odlučili smo da udomimo novog člana obitelji, mešanca Mo-a. Kako smo ga samo voleli. Ormari, stolovi, zapravo gotovo sav nameštaj bio je Mo-ov životni neprijatelj. Hranili smo ga poput bebe, zalogaj po zalogaj i bio je na svim porodičnim fotografijama.
Tada sam zatrudnela. Prijatelj, inače veliki ljubitelj životinja me je upozorio da kada dođe beba neću imati dovoljno vremena za Mo-a. Kakva glupost, odmahivala sam rukom. Pa on nije pas, on je član porodice, kakve su to gluposti.
Kako je naš sin rastao polako sam shvatala da ne pružamo Mo-u ono što mu je potrebno, ono što je imao kada smo bili samo nas troje. Prvo smo ga razmazili, a onda ga pomalo zaboravili. Nemojte misliti da pod zanemarivanje mislim hranjenje i šetanje. Naš odnos je postao služben. Šetnja nekoliko puta dnevno, njegova omiljena hrana u njegovom kutku stana, ali nešto je nedostajalo. Nisam više imala vremena da Mo-u za rođendan pečem njegove omiljene kolačiće. Nisam imala vremena popodne provesti s njime na podu u igru.
.jpg)
Za jutarnji zagrljaj dovoljno je 30 sekundi
Zaključila sam da zaslužuje nekoga ko još uvek može ludovati s njim. Mo je postao pravi mezimac moje najdraže prijateljice. Zapravo je sada nekako zajednički pas. Nama je lakše funkcionisati, a znamo da Mo ima sve što mu treba. Dve porodice koje ga vole, jednu ludu zaigranu i nas, prepuno ljubavi za njega.
Godinama kasnije, nakon trećeg deteta shvatila sam. Kako nismo imali dovoljno vremena za psa, sve to vreme ja nisam imala dovoljno vremena biti supruga. Jasno mi je da se nakon toliko godina braka sve nekako svodi na rutinu, ali nisam želela rutinu za svog supruga. Zaslužio je najbolju ženu na svetu uz sve žrtve koje je podneo za svoju porodicu. Odlučila sam da nešto promenim.
Nije to bilo baš tako jednostavno da se može sažeti u jednu rečenicu. Zapravo, bilo je pakleno teško biti bolja supruga. S majčinstvom je lakše. Dete zavisi od tebe, znaš da od tebe zavisi jedna malena osoba. Muž je uvek znao da brine o sebi, nikada nije preterano zavisio od mene. I tu je nekako moje balansiranje između dobre mame i dobre supruge otišlo do đavola.
Novaca i vremena da mu priuštim novi medeni mesec uz malo privatnosti nisam imala. Pa sam odlučila da ću početi s malim stvarima. Nakon mnogo godina braka kada počneš grliti partnera svako jutro isprva će te čudno gledati. Možda i sumnjati da si bolesna ili da ga varaš. Nakon nedelju dana će se pomiriti s time da je mnogo manje opasna stvar i da ga samo voliš.
Za jutarnji zagrljaj dovoljno je 30 sekundi. Ako nemaš 30 sekundi za čoveka svog života, onda zaista moraš da presložiš prioritete.
Naučila sam uživati u novim stvarima. Zašto bi vodili klince u bioskop pojedinačno, da onaj drugi može obavljati svoje poslove. Krenuli smo zajedno. Nije romantična komedija ili dobar triler, ali i gledajući crtani s decom možeš nasloniti glavu na njegovo rame i ljubiti ga u mraku kao i pre 10-15 godina.
Uključite i njega u dnevne aktivnosti
Sve je stvar dobre organizacije, pa tako i ljubav. Ne luda početna zaljubljenost, nego prava ljubav.
Kako deca odrastaju omer 99 odsto mama i 1 odsto supruga polako će se menjati u suprugovu korist. I shvatiš da je to normalno. Kada su deca mala i taj čovek je više tata nego muž.
Samo kada klinci odrastu ne smeš zaboraviti poljubiti ga i zagrliti. Ne smeš zaboraviti pozvati ga u šetnju i prihvatiti odlazak na sastanak. Ne smeš zaboraviti da je on bio tu sve ove godine i čekao da ponovo imate dovoljno vremena da budete muž i žena.
Komentari (0)