Nasilne video igre postale su sastavni deo odrastanja kod dece, zabava bez kompjutera za današnje generacije je gotovo nezamisliva. Međutim, u kojoj meri one mogu loše da utiču na našu decu i da li je zabrana najbolje rešenje?
Svako peto dete u Srbiji dnevno provodi po nekoliko sati ispred računara. Prema statistici, 95 procenata današnjih video igara ima nasilan sadržaj, a 99 odsto dece igra upravo takve igre.
Iako se od nastanka nasilnih video igara upozorava širom sveta na njihov štetni uticaj na decu i mlade čini se da je sve više omladine koja ovu vrstu zabave i koristi . Takođe, dokazano je da ove igrice loše utiču na decu sa mentalnim poremećajima. Postavlja se pitanje kako deci skrenuti pažnju na negativne efekte koje virtuelna stvarnost može da ostavi na njih.
Klinički psiholog Dušan Vuković smatra da nasilne igre u svakom slučaju mogu da povećaju agresivnost i da za decu nisu najbolji vid zabave.
“Jedan od najboljih primera je da vi nikada niste imali masovne pucnjave i ubistva u srednjim školama , ne samo u Americi, već i u drugim zemljama, nakon pojave video igrica. Do pre 20 godina takvih fenomena nije bilo”, kaže Vuković.
Vremenom deca postaju imuna na nasilje
Roditelji smatraju da deci ne treba dopustiti da igraju igrice nasilnog sadržaja jer to može imati posledice po njih.
Prema rečima psihologa problem nastaje kada se deca identifikuju sa karakterima sa kojima se susreću tokom igranja igrice i kada im motiv nagrade jedino postaje bitan. U Pedagoško-psihloškoj službi “Radosno detinjstvo” kažu da dugo sedenje ispred računara i igranje nasilnih video igara može da uzrokuje gubljenje empatije.
“Ono što je nama kao prosvetnim radnicima i meni kao roditelju jedan od najlošijih kontra produkata tih video igara jeste to što deca vremenom postaju imuna na scene nasilja”, kaže pedagog Sandra Kampel.
Stručnjaci smatraju da najvažniju ulogu imajiu roditelji koji moraju kontrolisati vreme koje njihova deca provedu pred računarom, jer potpuna zabrana nije pravo rešenje.
Komentari (0)